Na birališta po svoju propast!
Tako nijedna vlast nije uspela da sprovede započete reforme, a Srbija nikako da izađe iz perioda tranzicije. Narod, pokazuje se, posle svakih izbora sve lošije živi, jer standard ide silaznom linijom, a državni dugovi rastu.
Od vremena 2008, kada je umesto Vojislava Koštunice kormilo srpske vlade preuzeo kadar Demokratske stranke Mirko Cvetković, do danas, prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, više od 300.000 ljudi je ostalo bez posla. Tačno je, kaže, da je pre sedam godina krenula i svetska ekonomska kriza, ali Savićeva krivi i aktuelnu vlast što obećana restruktuiranja preduzeća nije sprovela u delo.
Zanima ih samo vlast
Milan Kovačević smatra da su se vladajući naprednjaci u odluci da posle dve godine mandata idu na vanredne izbore rukovodili svojim interesima.
- SNS je motivisan da ide na izbore isključivo procenom da ne može da ispuni sve ono obećano građanima do kraja ovog mandata 2016, pa izlaskom na birališta bi da produži vladavinu na još dve godine, odnosno do 2020. - tumači naš sagovornik.
- Krajem Koštuničinog mandata u Srbiji je bio zaposlen koji radnik manje od dva miliona, 2012. godine ih je bilo 1,73 miliona, a danas radi 1,69 miliona ljudi, odnosno manje i nego uoči prethodnih izbora 2014. Nezaposlenost će i dalje rasti, jer umesto najave vlasti o restruktuiranju, svakodnevno vidimo da preduzeća u kojima radi 62.000 ljudi idu u stečaj ili likvidaciju, a imamo još stotinjak preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju koja nisu privatizovana - kaže Savićeva za "Vesti", napominjući da je odlukom Privrednog suda juče u stečaj otišla i Jagodinska pivara.
Prosečna plata u Srbiji je 2008. godine, kada je vlast preuzela koalicija predvođena Demokratskom strankom, bila 366 evra, a danas pet evra niža i najlošija u regionu. To je uticalo i na potrošačku korpu koja je tokom sedam godina sa oko 380 skočila na 550 evra.
Elektronski izbori svake godine
Budžetska rupa je 2008. godina bila 2,6 odsto, četiri godine kasnije 6,8 odsto, a 2014. nešto manja - 6,6 odsto. Javni dug je posle izbora pre sedam godina bio 29,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), na kraju mandata DS-a 54,7, a sada je dostigao 75,5 odsto. Ti pokazatelji su, tvrdi ekonomista Branko Dragaš, falsifikovani, a Srbija je u bankrotu, samo narodu to niko neće da saopšti.
- Zato se zalažem da se izborni računi, ali oni jeftini, elektronski, svode kao poslovanje u kompanijama, krajem svake godine, da bismo došli do najkvalitetnijih ljudi - kaže Dragaš za "Vesti".
Koliko život postaje sve teži od izbora do izbora pokazuju podaci da je u vreme odlaska DS-a sa vlasti 2012. godine potrošačka karta bila teška 1,36 plata, u vreme prve vlade SNS-a i SPS-a jednu i po platu, a uoči ovih izbora je malo i prešla tu sumu.
Najavljeni izbori biće, prema oceni ekonomiste Milana Kovačevića, štetni za standard građana, ali korisni vlasti koja za dve godine produžava svoj mandat.
Budžetom za 2016. godinu su predviđeni za osam odsto veći poreski prihodi, pa uz rastuće akcize među kojima i novouvedena za struju, građanima rastu dažbine, dok su kao što znamo primanja smanjena - pojašnjava za "Vesti" Kovačević kako će se, između ostalog, i izbori odraziti negativno na standard građana.