Milov "milosrdni anđeo"
Naime, više od polovine građana Crne Gore protivi se ulasku u NATO. A to, priznaćete, nije mala brojka. Ipak, ni to nije dovoljno crnogorskom premijeru koji pošto-poto želi da postane deo ove zajednice. A u čemu je interes Crne Gore pa toliko insistira na ovom članstvu? Ili je možda bolje pitanje koje je postavio i Donald Tramp: U čemu je interes Baraka Obame, pa je započeo prijateljstvo sa "marginalnom političkom figurom kao što je Đukanović"? Kako kaže, ovo "prijateljstvo" Americi može da donese samo još veću mržnju građana Crne Gore.
Sećate li se kad je NATO ubijao Crnogorce?
Čak je i on svestan toga da ljubav Crnogoraca prema Zapadu i nije toliko velika, koliko bi to Milo želeo. Ima tamo i onih koji nisu zaboravili zvuke NATO aviona. Uzmimo, recimo, varošicu Murino, na istoku Crne Gore. Tamo 30. april 1999. godine nikada neće biti zaboravljen. Američki bombarderi su tog dana usmrtili šest osoba, među kojima je bilo i troje dece. Ne, građani Murina nikada neće zaboraviti napad, posle kojeg su ostale samo ruševine i raskomadana tela njihovih sugrađana.
Vlast je, izgleda zaboravila. A mogli bi da se prisete. Pre nego što i definitivno postanu NATO članica, bolje neka se zapitaju da li sutra žele da budu deo nekog "Milosrdnog anđela". Jer koliko god da ova operacija ima "milo" ime, svedoci smo toga da u njoj nije bilo ničeg milosrdnog, a ni anđeoskog.
A da nešto kaže i narod?
Možda bi crnogorski vođa mogao jednom da porazmisli o svojim izborima. Doneo je sramnu odluku da prizna samoproglašeno Kosovo, zatim je podržao i članstvo tog istog Kosova u UNESCO i još jednom izdao vekovno prijateljstvo sa Srbijom. Crna Gora je uvela sankcije Rusiji, odbila da prisustvuje paradi u Moskvi, zaboravivši da se tog dana obeležava 70 godina pobede nad fašizmom u ratu u kome su se Rusi i Crnogorci borili na istoj strani.
I, da ne bude da navijamo za nekoga - neka Milo ne bira stranu, neka ne bude Rusija ili Amerika, EU ili Rusija. Neka bar jednom posluša i volju naroda. I čuje šta narod ima da kaže.