Vukodlak u krevetu
Tibetanski mistici objašnjavaju da je reč o tulpi, koja nije ništa drugo do izuzetno moćne misaone forme koja se od normalne razlikuje po tome što nije nastala kao rezultat slučaja ili nekog sporednog efekta mentalnog procesa, već kao rezultat namernog čina ljudske volje.
U knjizi "Parapsihološka samoodbrana", jedna žena priča da je jedanput slučajno "prizvala" vukodlaka. Ovo iskustvo je doživela dok je bila ispunjena mržnjom prema nekome ko ju je povredio. Ležeći u krevetu, mislila je na Fenrira, vuka-čudovišta iz nordijske mitologije, kada je iznenada osetila kako se pored nje, u krevetu, materijalizovao vukodlak.
Kaže da je iz učenja o misaonim formama, tulpama, znala je da mora prikazu smesta staviti pod svoju kontrolu. Videvši tanku nit koja ga vezuje za nju, zamislila je da kroz tu nit ona crpi život iz te zveri. Vuk je uskoro iščilio i prestao da postoji.
Sablasni ratnici
Mnogi turisti su svedočili da su bili svedoci fantomskih okršaja koji se desili u davnoj prošlosti. Poprišta bitke kod Nejzbija koja se odigrala 1645, za vreme građanskog rata u Engleskoj i napada komandosa na francusku luku Dijep 1942. godine, spadaju među bojišta na kojima se i dan-danas, s vremena na vreme, odigravaju čudne sablasne pojave.
Ova zabeležena iskustva govore o tome da su duhovi, prikaze i ostali slični parapsihološki fenomeni rezultati snage naših misli koje u određenom trenutku mogu da materijalizuju iskustvo kojim ga mi oblikujemo. Ako je sve to tačno, onda možemo i pozitivne stvari da materijalizujemo.
Problem je, izgleda, u tome što je lakše izazvati emociju mržnje jer proizilazi iz straha koji je iskonski jači od ljubavi. Da bi se pozitivne misli i slike iz našeg uma materijalizovale, potrebno je mnogo truda kako bismo u svom biću izazvali toliko jaku emociju ljubavi da bi se ona kao takva i materijalizovala.