Manastir Svetih Kirika i Julite: Svetinja kao spas od kuge
Dugogodišnji iguman Arsenije Kuršumnin zapisao je u Letopisu da su manastir krajem 17. veka podigli Cincari, koji su živeli u okolnim selima, a kasnije su se raselili.
Manastir su uništili Turci, i on je stajao u ruševinama sve do oslobođenja Srbije u doba kneza Miloša Obrenovića.
Malo pre obnove manastira, ovim krajevima je harala kuga, koja je dnevno odnosila desetine života. Ljudi su bežali od smrti u manastir, a pošto su preživeli, svesrdno su pomagali njegovu obnovu. Izgradnja je završena 1839, a tada je podignut i veliki manastirski konak, koji je nazvan mitropolija.
Ruska biblioteka
Kada je 1925. bežeći pred boljševicima, stiglo četrdesetak ruskih monahinja iz Besarabije, manastir Svetih Kirika i Julite je oživeo. Pet godina kasnije preobražen je u muški. Ovde su tokom 20-ih godina živeli i mnogi obrazovani Rusi, koji su obrazovali veliku biblioteku, ali ona do danas nije sačuvana.
Na temeljima starog razorenog hrama, protomajstor Nikola iz sela Boljev Dol podigao je današnji hram. Manastirska crkva je sagrađena od običnog tesanog kamena i pokrivena kamenim pločama, a konačno je urađen i ikonostas, delo živopisca Jovana Nikolova.
Manastir Svetih Kirika i Julite dugo je bio pod velikim uticajem pirotskih mitropolita fanariota, grčke pravoslavne elite u Osmanskom carstvu, pa se bogoslužilo i propovedalo na grčkom jeziku. Posedovao je veliko imanje, ali mu je ono oduzeto posle 1945. Od 80-ih godina ovaj stari hram je stavljen pod zaštitu države.
Dolaskom monahinje Haritine, koja zatiče pustoš, postepeno se obnavljaju konak, hram i na kraju vladičin konak, gradi štala za stoku. U današnje vreme, zaslugom Crkve i države, obnovljeni su ikonostas i konak, izgrađen ekonomski deo i put i uvedena struja.