Petak 15.01.2016.
21:54
Srna

Pobratimismo se sa Rusijom - i zvanično

sh.wikipedia.org
Povlačenje srpske vojske ka Grčkoj
sh.wikipedia.org

Tog 15. januara 1916. godine je prvi spašeni srpski vojnik stupio na tlo Krfa, nakon ultimatuma ruskog cara Nikolaja Drugog koji je zatražio od zapadnih saveznika da pomognu izmučenoj srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu da se spasi i da pošalju brodove. 

Akademija je održana u organizaciji udruženja "Srpski krivak", a na njoj su učestvovali akademik Matija Bećković, predsednik Organizacionog odbora udruženja "Srpski krivak" Sanja Panfilov, kao i istoričar Mira Radojević.

Bećković: Da ustanemo zajedno sa Rusijom

M. Karović
Matija Bećković

Bećković je rekao za Srnu da bi bratstvo srpskog i ruskog naroda trebalo da se podrazumeva i da je sudbina ta dva naroda neodvojiva. 

- Naša sudbina je neodvojiva od njihove, mi smo pali zajedno s njima, pa se nadamo da ćemo zajedno sa njima i da se uspravimo - rekao je Bećković, koji je istakao da se Rusija nakon nestanka Sovjetskog saveza konačno dokopala svog imena.

On je podsetio na obeležavanje 100 godina Prvog svetskog rata, kada je ruski car svoju sudbinu vezao za Srbe, čiji je tadašnji predsednik Vlade Nikola Pašić poručio ruskom caru da je "Srbija na umoru". 

Bećković je naveo da je ruski car Nikolaj poslao ultimatum zapadnim saveznicima da će, ako ne daju brodove za srpsku vojsku, potpisati separatni mir. 

On je podsetio da su ruske izbeglice, posle Oktobarske revolucije, našle utočište u Srbiji, a njihov pokrovitelj bio je kralj Aleksandar Karađorđević, koji je izbeglim Rusima dao da se bave profesijom kojom su se bavili u Rusiji. 

- Onima koji su bili profesori dao je da u Srbiji budu profesori, ko je bio inženjer, bio je inženjer, ko je bio lekar bio je lekar. Rusi su svoju carsku porodicu proglasili svetom i oni su na ikonama, a mi se našeg kralja Aleksandra jedva i sećamo - naveo je Bećković, dodajući da su tadašnji Rusi unapredili srpsku prosvetu i nauku. 

Pokušaji revizije istorije

Istoričar Mira Radojević upozorila je na tendencije revizionističke istoriografije da se glavna odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata, a samim tim i za do tada najveće stradanje čovečanstva, prebaci na Kraljevinu Srbiju i carsku Rusiju kao na izazivače tog velikog sukoba. 

- Treba da se podsetimo na to ko su nam bili pravi prijatelji, a kada je reč o istoriji srpsko-ruskih odnosa, to i ne treba podsećati, to je nešto što živi u kolektivnom sećanju srpske nacije - rekla je ona. 

Radojevićeva je naglasila da se srpski državni politički vrh ne meša u rad istoričara kako će tumačiti stotinu godina od početka Prvog svetskog rata, a da je taj uticaj daleko primetniji u onim zemljama koje su upravo bile odgovorne za izazivanje tog rata, kao što je Nemačka. 

- Simptomatično je da su u reviziju Prvog svetskog rata mnogo uložile i zemlje koje su bile na savezničkoj strani, poput Francuske i Velike Britanije, a neke od knjiga perjanica revizionizma nastale su upravo iz pera britanskih istoričara - dodala je Radojevićeva. 

Na skupu je istaknuto da se srpsko-rusko bratstvo ne mora dokazivati, ono se mora negovati. 

2019 © - Vesti online