Ceo Balkan u EU do 2020.

- Do 2020. godine trebalo bi da sve zemlje Balkana budu u EU. Znači za 10 godina! Možete da kažete da je to sporo ili brzo ali to je neki razuman kalendar za ulazak u EU. Proces proširenja na Balkan je spor u svakom slučaju. Hrvatska bi trebala da uđe u EU 2012. godine i o tome se već pregovara, sa drugim zemljama regiona to nije slučaj. Sledeća zemlja bi mogla da bude Makedonija - kaže Svoboda u razgovoru za "Vesti" u Strazburu.
 

Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, izjavio je da je zabrinut zbog rastućih tenzija na Kosovu, koje je veoma važno pitanje u kontekstu evropske integracije Srbije. Kako vi gledate na taj problem?
 

- Mislim da je situacija na Kosovu osetljiva i da ima više vrsta tenzija tamo uključujući i onu koja dolazi od akcija Euleksa koji se bori protiv postojeće korupcije. Mislim da treba sačekati odluku Međunarodnog suda, a potom održati bar neke razgovore kako bi se našlo dugoročno i realno rešenje.
 

Kosovo nije uslov Kako vidite buduću integraciju Srbije u EU? Da li priznavanje nezavisnog Kosova treba da bude uslov za prijem? - Sve dok neke države EU nisu priznale nezavisnost Kosova mi ne možemo to da tražimo od Srbije. Postavlja se dakle pitanje zašto bismo od jedne nove članice EU tražili da prizna Kosovo ako to nisu učinile sve već postojeće članice EU. Ako jednog dana to učine sve zemlje Unije - to je drugo. Za sada to nije slučaj. Dakle za sada je dovoljno da Srbija prizna da je većina država EU priznala Kosovo i da ne može da se postavlja pitanje promene granica. To nije stanje koje će trajati večno ali za sada je takvo kakvo je i treba prihvatiti stvari kakve jesu.

O čemu treba i mogu po vama da pregovaraju Priština i Beograd? O statusu?
 

- Govorim o razgovorima, a ne pregovorima o odnosu Srbije i Kosova. Srbija ne može da razgovara o španskom ili francuskom stavu oko Kosova, jer te zemlje imaju suvereno pravo da imaju svoj stav. Međutim, odnos između Kosova i Srbije je važno pitanje. Tu ima dosta tema za razgovor: tehnička pitanja, saradnja, prekogranična saradnja uključujući ulogu i položaj srpske zajednice na Kosovu. Takođe uloga srpske zajednice u lokalnoj vlasti, odnosno njihovo učeće u toj vlasti. To su pitanja koja treba rešavati. Pitanje statusa je sasvim na kraju i ono ne treba da bude u središtu razgovora između Srbije i Kosova.
 

Ako Beograd krene u razgovore o prekograničnoj saradnji, zar time zapravo ne priznaje nezavisnost svoje pokrajine?
 

- Kosovo je pre nego što je Milošević sproveo svoje katastrofalne odluke bilo autonomna pokrajina, dakle nije bilo obična pokrajina već je bila posebna već u to vreme. Jasno je da obe strane treba da razgovaraju ili pregovaraju čak i ako vlada ne priznaje region kao nezavisnu državu. Neka je to za njega vlada regiona ili entiteta ako hoćete. Uloga Srba u tom entitetu je važno pitanje. Treba o tome da razgovaraju i na kraju toga će se možda postaviti pitanje statusa. Ali statusno pitanje nije početno i nije cilj.