"Nemačka je na ivici vanrednog stanja"
Sve je duži spisak grehova nemačke izbegličke politike. Ako je početak prihvatanja izbeglica prošlog leta, zasnovan na moralnom načelu da se ljudima čini dobro, u sebi imao nešto plemenito, u političkom Berlinu sada vlada panika.
Sve stranke u Bundestagu, pa tako i Zeleni, unisono traže "oštar odgovor pravne države", govore o progonu napadača i pooštravanju zakona.
Nemci osećaju da su prevareni
Osnovni problem je to što je nemačka vlada odustala od kontrole nemačkih granica.
I dalje svakoga dana nekoliko hiljada ljudi ulazi u zemlju, a da ih niko ne registruje, niti pita odakle zapravo dolaze.
Uz to, nemačka vlada očigledno potpuno zatvara oči pred pitanjem da li bi među više od milion pridošlica mogli da budu i teroristi. Mi ne znamo koga sve imamo u našoj zemlji.
Raspoloženje u Nemačkoj se menja - i to veoma brzo. Osećanje da su prevareni, truje ionako nimalo dobro raspoloženje ljudi na ulicama, u gradskim upravama i zvaničnom Berlinu.
Odavno je jasno da nešto mora da se dogodi. Ministar Miler iznosi srednjoročne prognoze o dolasku osam do deset miliona izbeglica. On to dobro zna jer on je na čelu Ministarstva za razvoj i ima u vidu ljude iz Afrike i Azije koje sede na već spakovanim koferima i samo čekaju da dođu.
“Niko nam neće pomoći, moramo da zakočimo voz”
Politički koncept za rešenje izbegličkog pitanja na nivou Evropske unije je nezamisliv. Tu vlada princip zatvorenih vrata. Niko neće da nam pomogne, bez obzira da li je to Poljska, Velika Britanija, Francuska ili Mađarska.
Sa izbeglicama ćemo mi sami morati da izađemo na kraj, a to počinje tako što ćemo konačno morati da budemo iskreni jedni prema drugima. Mi ne možemo da izađemo na kraj sa tim, ako ne zakočimo voz.
Moramo da odlučimo da li želimo da spasemo Šengen kao princip otvorenih granica, ili želimo da uvedemo naš, nemački, individualni, do sada nikada u praksi primenjeni princip dobijanja azila. Jedno i drugo - ne ide.