Krajputaši svedoci krvavog stradanja
- Udruženje smo osnovali 2013. godine sa idejom da se sačuva tradicija i kultura našeg kraja. U delu Ranovca koji se u narodu zove Karaula ili Stražara po mnogo čemu se nalaze jedinstveni krajputaši, kamene ploče i krstovi kojima su porodice stravično ubijenih Srba, mahom u godinama između dva rata, obeležavala mesto stradanja svojih najmilijih - kaže Janković.
Spomenici
U masakru koji se odigrao na Karauli 1917. godine nije bilo preživelih. Bugarski vojnici su posle zločina na brzinu iskopali šanac i zatrpali ih. Porodice poginulih su u decenijama kasnije, tražeći mesto gde su njihovi najmiliji stradali, polagali kamene ploče i krstove.
Na severnom delu ove masovne grobnice nalazi se spomenik od crvenog kamena, podignut 1955. godine, na kome piše: "Ilija Lazarević i žena Ikonija, poginuli su od strane neprijatelja, sa svojih 70 drugova 1916. g. Spomenik podiže sin Aleksa i unuci."
Ranovački krajputaši su nastajali spontano, nepravilno su poređani u prečniku od nekoliko stotina metara i za sada se ne zna koliko ih je tačno. Međutim, svi odreda svedoče o periodu između 1915. i 1917. godine i danima kada su bugarski vojnici prešli u Srbiju i činili nezapamćene zločine nad civilnim stanovništvom pod objašnjenjem da gone odmetnike i hajduke.
- U Ranovcu je, tokom marta i aprila 1917. godine, ubijeno 70 meštana, uključujući i 27 žena i jednu bebu, a prema svedočenju onih koji su preživeli, u tom periodu je zverski ubijeno i desetak mladića koji su odbili da obuku bugarske uniforme - priča Janković i naglašava da se najveći zločin dogodio početkom avgusta te godine.
Rimski manastir
Mile Janković kaže da je u blizini stratišta iz Prvog svetskog rata pronađeno i vredno arheološko nalazište - rimski manastir.
- O tome svedoče ostaci temelja, ali i kamenog pojila. Nažalost, u godinama za nama se nije puno pažnje poklanjalo ovim iskopinama, pa je dosta kamenja odneto - veli Janković.
- Prema istorijskim podacima, 17. avgusta 1917. godine po starom kalendaru, iz sreskog zatvora bugarski vojnici su izveli 57 civila, žene, dece i staraca iz više mesta: Petrovca, Zabrđa, Krvija, Tabanovca, Dobrnje, Dubnice. Pod izgovorom da ih vode u zarobljeništvo, odveli su ih do Ranovačke kose i tu se dogodio masakr - objašnjava Janković i dodaje da se povodom tog događaja, poslednjih nekoliko godina, 5. avgusta na mestu stradanja održava Sabor kod Karaule. Posle služenja opela poginulima, tada se upriliči i prigodan kulturno-umetnički program.
- Ideja je da se, uz zajednički doprinos i dijaspore i matice, prisetimo naših poginulih, prognanih i streljanih predaka sa ovih prostora, kako bismo sačuvali sećanje i na ove tužne trenutke naše istorije. Kako je od prošle godine 5. avgust i zvanično državni praznik, mi smo Sabor pomerili za 6. avgust i ove godine planiramo da se taj događaj obeleži na mnogo višem nivou nego do sada. Opština Petrovac na Mlavi je podržala našu ideju, ali, naravno, naša dijaspora je dobrodošla da pomogne - kaže na kraju Mile Janković, predsednik Udruženja matice i dijaspore Ranovac.