Za Đakovicu pesma umesto politike

Na Badnji dan on je sa Đakovčanima krenuo iz Leposavića put Visokih Dečana, Đakovice i Peći, i sa njima preživeo sve ono što im se tog dana dogodilo. Uspomene iz detinjstva, mladalačkog života i teški momenti rastanka sa rodnim gradom o kojima su mu Srbi iz Đakovice govorili, kaže, duboko su ga potresle. Njima na dar je napisao pesmu.

- Kroz ovu pesmu moje je srce progovorilo, a nadam se da je moja duša dala pečat ljudima koji pate za svojim gradom, kaže Simić koji je inače i finansijski izašao u susret prilikom organizacije puta raseljenih Đakovčana.

Pesmu objavljujemo u celosti, a mi se pitamo da li je predsednik i šef poslaničke grupe Srpske liste u kosovskom parlamentu bolji političar ili pesnik?

Prvi put jasno srce kuca

Prvi put u gradu Đakovica 
o kome sam samo čuo 

Prvi put na sveti dan 
za koji ceo svet zna 

Prvi put sa narodnom 
koji pre svega voli 

Prvi put osećam da 
sva srca kucaju kao jedno 

Prvi put sa narodnom 
koji mnogo pati 

Prvi put iskrenost 
ostavlja bez daha

Prvi put da bez jedne reči
potpuno je jasno 

Jasni su snovi i čežnja 
o jednom gradu

Jasno je da Srpska ulica
i dalje postoji 

Jasna je nada da Manastir 
mora da živi 

Jasan je san da liturgija 
se služi 

Jasan je san o Božićnom i 
Uskršnjem pričestu 

Jasno je ko dan da 
patnja postoji 

Jasno je da od sreće  i tuge
srce kuca jako

Srce kuca jako kada 
se čuju uzdasi 

Srce kuca jako kada čuje 
ovde živeše Stojanovići, Jakići i Tomići 

Srce kuca jako kada čuje 
ovde živeše Stanojevići, Stefići i Sinđelići 

Srce kuca jako kada čuje 
ovo je ta ulica, Srpska ulica

Srce kuca jako kada čuje 
ovo je moj dom, ovde sam ja živeo 

Srce kuca jako kada čuje, 
ovde sam decu krstio 

Srce kuca jako kada vide
one druge koji nešto brane

Srce jako zakuca kada 
uđoh u Svetinju 

Ali, srce će mi pući od vapaja, tuge i boli 
Đakovicu zavoleh bićem svojim celim!

Slavko Simić