Evo zašto se gluposti brzo šire internetom
Rezultati istraživanja objavljeni su u listu PNAS (Anali Američke akademije nauka), a zaključak se vrti oko pojave pod nazivom "eho komore" ili prostora u kom se sistemi verovanja šire bez ikakvih prepreka.
Dezinformacije se lakše šire
Konkretno, reč je o određenom delu medijskog prostora, internetu, gde se sistemi verovanja pojačavaju i osnažuju unutar zatvorenog mehura virtuelnog prostora. Ova mesta, gde se drugačija gledišta brzo guše, lako objašnjavaju pojavu koja je posebno izražena na Fejsbuku, gde grupe ljudi sa izuzetnom lakoćom šire i jačaju opasne dezinformacije i kvazičinjenice.
Kako bi shvatili šta se zapravo dešava, istraživači su pratili delovanje 67 grupa na Fejsbuku - 32 posvećene teorijama zavere i 35 posvećenih vestima iz nauke - u rasponu od 2010. do 2014. godine. Treća grupa je služila kao kontrolna grupa, a njen zadatak je bio trolovanje, odnosno namerno dezinformisanje čitalaca radi ismevanja date teme.
Istraživanje je pokazalo da obe grupe na jednak način počinju distribuciju postova. Takođe, u okviru prva dva sata i 20 sati nakon objave, postovi se dele najučestalije bez obzira na temu i njenu validnost. Naravno, post dele uglavnom oni koji su sa njim saglasni.
Zašto teorije zavere opstaju duže od naučnih
Ipak, razlika je u dugoročnoj "sudbini" posta. Naime, naučne vesti šire se vrlo brzo, dok se popularnost teorija zavere postepeno povećava pre nego što rasprava o temi počne još dramatičnije da raste, što kreira trajanje na duže vreme. To znači da teorije zavere opstaju na internetu i "žive" bez obzira na manjak validnosti.
Najznačajnija je činjenica da svaka grupa kreira vlastitu "eho komoru". Osobe čije postove i publikacije volite da čitate češće će se pojavljivati na vašem "news feedu", dok će one koje vas ne zanimaju s vremenom nestajati. Samim tim, postaćete okruženi samo izvorima sa kojima ste saglasni, što ne znači da ćete nužno biti okruženi izvorima koji šire proverene informacije.
