Novu godinu narodu čestitali poskupljenjima
Ipak, gorivo ne bi trebalo odmah da poskupi, s obzirom na to da su naftne kompanije najavile da neće automatski podići cene zbog kretanja cene nafte na svetskom tržištu, koja je na najnižem nivou u proteklih 10 godina. Akciza za bezolovni benzin povećane su sa 50 na 52,5 dinara po litru, a za gasna ulja sa 50 na 54 dinara.
Na bezalkoholna pića akcize su više za dva procenta, a neće se više plaćati samo na jaka alkoholna pića, već i na niskoalkoholna pića koja sadrže više od 1,2 odsto, a najviše 15 odsto alkohola. Ovaj namet se plaća i na sve vrste piva, izuzev bezalkoholnih piva koja sadrže do 0,5 odsto alkohola, bez obzira na pakovanje.
Duplo veće akcize
Akcize su nužne u svakoj državi, ali vlasti u Srbiji su ipak malo preterale, jer su ovu vrstu nameta drastično povećale. Da podsetimo, akcize na gorivo 2008. godine bila su 21 do 25 dinara, 2015. bile su 50 dinara, a sada od 52,5, a za dizel 54 dinara.
Izmenama Zakona o akcizama uvedene su akcize na niskoalkoholna pića u iznosu od 21 dinar, a na pivo 24 dinara po litru.
Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže da će porast cena energenata uticati na dalji pad kupovne moći potrošača i biti okidač za povećanje cena osnovnih životnih namirnica.
- Povećanja plata i penzija su simbolična, a jasno je da i najmanje povećanje cena goriva uzrokuje lančanu reakciju i pravi cenovni haos. Potrošači će u Novoj godini biti u znatno težem položaju negu u 2015. godini, koja je bila izuzetno teška - kaže Bogosavljević.
Cena struje neće se menjati
Iako je bilo gotovo sigurno da će struja od maja biti skuplja za devet odsto, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je to demantovao i rekao da do poskupljenja neće doći.
Naročito će biti teška prva dva meseca ove godine, jer je Vlada predvidela da čak 14.500 činovnika (od 35.000) bude otpušteno tokom januara i februara.
- Ne radi se samo o otpuštanju državnih činovnika, nego i o njihovim porodicama. Situacija nije nimalo lako jer svaki otkaz znači dodatni pad standarda - kaže Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, veliki broj građana Srbije će bukvalno biti na granici preživljavanja.
Pritisnuti besparicom, građani Srbije koji su nekada kupovali meso, slaninu, suhomesnato na kilograme jednom nedeljno, sada pazare višestruko manje količine.
- Neretko se dešava da ljudi kupuju samo 200 grama mesa ili 50 grama suhomesnatih proizvoda - priča radnica iz mesare.
Ništa nismo bolji ni kada je u pitanju konzumacija ostalih namirnica. Potrošnja kravljeg mleka od 47,4 litra po stanovniku u Srbiji manja je u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, gde je prosek 90,4. I u potrošnji voća i povrća po stanovniku Srbija značajno zaostaje u odnosu na prosek EU.