Srbijo, doviđenja do 2017.

Vlast se samohvalila uspesima u svetu i podilazila Amerikancima, a posebno Evropljanima koji nisu znali ni šta će sami sa sobom kad im se njihova spoljna politika vratila kao bumerang u vidu stotina hiljada izbeglica. Srpska Vlada se "kitila tuđim perjem" povodom odluke Uneska o odbijanju zahteva za prijem Kosova u stalno članstvo, a marketinški je naduvavala i svoje uspehe tokom predsedavanja OEBS-om, organizacijom bez ikakvog stvarnog uticaja.

Na unutrašnjem planu, zbrinjavali smo desetine hiljada migranata iz Sirije, Avganistana i Iraka, koje "demokratska" Evropa nije htela da primi, iako prognani Srbi ni posle 20 godina nisu zbrinuti u rođenoj zemlji. Iako su nam bolnice nalik na objekte iz kojih se voda povukla posle poplave i nema dovoljno vrtića za ionako slab srpski natalitet, cele godine smo zidali megaprojekat "Beograd na vodi", čije obrise i dalje gledamo samo na maketi.

Po pitanju ekonomije - blistali smo! Bićemo uskoro, sudeći po vođinim planovima, kao Švajcarska. Hteli smo da prodamo telekomunikacije, tehnologiju budućnosti (hvala bogu, neuspešno), ali smo zato silne novce uložili da oživimo čeličanu u Smederevu. Što se izvoza tiče, penjemo se na vrh liste - i dalje nesmanjenom brzinom izvozimo mlade, obrazovane i one koji više nemaju strpljenja da čekaju.

Ipak, najveći uspeh u 2015. godini smo ostvarili kao narod - dobili smo vođu! I uspešno izgradili njegov kult, kao što i priliči svakom hajduku, svinjaru, bravaru ili već nečem četvrtom. Konačno, posle skoro 30 godina lutanja po mraku (šta da radimo kad je i Tito bio smrtan), sada ima ko da nas vodi po vijugavom putu neizvesnosti. Po starom pravilu - u još veću neizvesnost.

Sudeći po planovima vlasti, naredna godina biće kao i ova. Zato, vidimo se 2017.!