Jedan odsto populacije inficiran hepatitisom
"Akutni i hronični hepatitis su globalni problem i Svetska zdravstvena organizacija je insistirala na tome da se u zakonodavstvo zemalja uvrste i opšte mere koje se tiču prevencije tog oboljenja", rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović.
|
|
Hepatitis je bolest jetre čiji su uzročnici virusna infekcija, paraziti, bakterije, hemikalije i autoimuni procesi, a hronični virusni hepatitisi B i C su naročito opasni jer mogu vremenom dovesti do ciroze i karcinoma jetre, rečeno je na skupu.
On je objasnio da se u Srbiji od 2006. godine u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, sprovodi aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B obaveznom vakcinacijom kojom su obuhvaćena novorođenčad i nevakcinisana deca u 12. godini života.
"Imunizacija protiv hepatitisa B dece, kao i pojedinih kategorija stanovništva pod povećanim rizikom je besplatna najbezbednija i najdelotvornija mera prevencije", ocenio je državni sekretar.
Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut"dr Tanja Knežević kazala je da podaci i istraživanja pokazuju da je 500 miliona ljidi širom sveta hronično zaraženo tim virusom, a da svaka treća osoba dolazi u kontakt sa zaraženim.
Prema njenim rečima, najveći rizik za oboljevanje od hepatitisa C imaju uživaoci droga, zatim seksualni partneri zaraženih osoba, a potom i osobe koje su na hemodijalizi.
Knežević je kazala da je najviše zaraženih osoba trenutno u Beogradu, Nišu, zatim u Novom Sadu napominjući da se u Srbiji ipak ne testira dovoljan broj osoba.
Dr Goran Janković sa Instituta za bolesti digestivnog sistema Kliničkog centra Srbije kazao je da je lečenje bolesti u početnom stadijumu najdelotvornije i napomenuo da kod te bolesti postoji period kada zaraženi nema nikakve simptome.
Kada je reč o hepatitisu B, on je kazao da za takve bolesnike postoje dobri lekovi, a da osobe koje boluju od hepatitisa C primaju terapiju koja traje od šest meseci do godinu dana.
Dr Danijela Simić iz Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Institutu "Batut" kazala je da je u Srbiji hepatitisom inficirano jedan odsto populacije napominjući da je broj obolelih bitno smanjen u odnosu na 2005. godinu kada je registrovan najveći broj slučajeva. "Mortalitet je značajno niži u odnosu na 2005. godinu kada je registrovano najviše umrlih osoba", kazala je dr Simić.