Srećković: Matica i dijaspora ubuduće partneri

"Naš cilj je da uporedo sa procesom evropskih integracija, koje nemaju alternativu, pokušamo da objedinimo sve snage našeg naroda, da pokušamo da ogromne potencijale našeg rasejanja iskoristimo za potrebe unutrašnje i spoljne politike i ekonomskog razvoja Srbije, ali i da ostvarimo istorijsko pomirenje različitih delova jednog istog naroda", rekao je Srećković.

Srđan Srećković

Ministar je na okruglom stolu na temu "Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu", kazao da će Srbija uskoro doneti strategiju, da su predstavnici dijaspore i Srba u regionu imali značajnu ulogu u njenoj izradi, a da će učestvovati i u finalizaciji prednacrta strategije na prvoj sednici Skupštine dijaspore i Srba u regionu, koja će biti održana početkom jula.

Srećković je kazao da je strategija definisala odnos države Srbije prema dijaspori i Srbima u regionu, kao i tri ključna cilja koja treba ostvariti i mere za njihovo ostvarenje.
On je precizirao da je prvi cilj pozicioniranje Srbije kao matične države kroz vraćanje poverenja dijaspore i Srba u regionu u matičnu državu, poboljšanje njihovog položaja u stranim zemljama u kojima žive, kao i jačanjae svesti u domaćoj javnosti o značaju dijaspore i Srba u regionu.

Drugi cilj je bolja iskorišćenost kapaciteta dijaspore i Srba u regionu u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Srbije, rekao je Srećković, navodeći da je samo prošle godine u zemlju po osnovu deviznih doznaka dijaspore ušlo 5,5 milijardi dolara, a da je od demokratskih promena direktno investirano 550 miliona dolara.

Ministar je rekao da se ti kapaciteti dijaspore bolje mogu iskoristiti u jačanju naučnog, tehnološkog, kulturnog, prosvetnog i sportskog potencijala zemlje u integrativnim procesima Srbije, kao i u poboljšanju imidza zemlje u inostranstvu.

"Treći u istorijskom smislu veoma važan cilj je očuvanje nacionalnog identiteta među skoro četiri miliona naših ljudi koji živi u celom svetu, jer je to nemerljivo bogatstvo kojim se malo država i narda može ponositi", rekao je Srećković.

Đelić: Borba za nacionalno pitanje i EU integracije u sinergiji

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da borba za nacionalno pitanje i za evropske integracije Srbije ne samo da nisu u sukobu već su u dubokoj sinergiji.

"Srbija, koja ide ka punopravnom članstvu u EU, koja ima i zakone i njihovu primenu za sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda u matici je zapravo Srbija koja ima najveće argumente da traži ista prava za Srbe u regionu i u onoj meri koja je u skladu sa nekim drugim regulativama i u onim zemljama gde se nalaze pripadnici naše nacije", rekao je Đelić.

Patriotizam nije dovoljan: Božidar Đelić

On je na okruglom stolu u organizaciji Ministarstva za dijasporu na temu "Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu" kazao da bi trebalo stvoriti uslove da novac koji dolazi iz dijaspore ne ide samo u tekuću potrošnju, već da se ulaže u preduzeća i otvaranje radnih mesta i da bi se taj kapital mogao bolje upotrebiti, ali da za to treba stvoriti uslove.

"Iluzorno je očekivati mnogo veće investicije dijaspore u našu zemlju ukoliko ne pokažemo da je ona u potpunosti osposobljena da takve investicije prima", rekao je Đelić, koji je i ministar za nauku i tehnološki razvoj.

Govoreći o naučno-tehnološkom razvoju Srbije i ulozi dijaspore u njemu, Đelić je istakao da nije tačno da je pola miliona visokoobrazovanih građana Srbije emigriralo u poslednjih 20 godina, već da su te brojke oko 54.000 u devedesetim i 17.000 do 19.000 u protekloj deceniji.

"I to su velike cifre", rekao je Đelić i naveo da to mora biti upozorenje da treba raditi na tome da srpska pamet radi u interesu Srbije.

"Patriotizam je nužan, ali nije dovoljan", kazao je ministar i ponovio da će od 200 miliona evra aranžmana sa Evropskom investicionom bankom za razvoj naučno-tehnološke infrastrukture, 20 miliona evra biti posvećeno isključivo dijalogu sa naučnom dijasporom i za povratak srpskih najistaknutijih naučnika.

On je dodao da je u tom cilju, konsultujući naučnu i privrednu zajednicu, već započeo razgovare sa 50 ključnih imena naučnika i tehnoloških preduzetnika u rasejanju.

Đelić je kazao da je važno da se u izradi ovakvih strategija "izašlo iz teških i sterilnih rasprava, koje se bile zasnovane na nekim idelogiojama, raspravama bez kraja", navodeći da je ovo primer modernog načina kojim se postiže rezultat, a ne politički poeni.

On je dodao da bi bilo dobro da i u svakoj budućoj vladi postoji jedna osoba, koja, poput njega, deli iskustvo života u inostranstvu.