Strah od Rusa: NATO izvodi "teritorijalno čišćenje" Balkana
U Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore izjavili su da će punom parom nastaviti da ispunjavaju svoje obaveze po "evroatlantskom integracionom programu". U isto vreme u prestonici zemlje ne prestaju protestne akcije. Demonstranti su nezadovoljni korupcijom, nepromenljivošću vlasti i planovima Vlade da se zemlja priključi NATO-u.
- Za samu Crnu Goru pitanje stupanja u NATO, dobijanje zvanične pozivnice, u najmanju ruku označava jačanje unutrašnjeg otpora, a kao maksimum - konflikt. U društvu ne postoji jedinstvena pozicija o ovom pitanju, nema jedinstvene želje za ulazak u Alijansu - rekao je Sputnjiku saradnik instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelhard.
Ipak, za crnogorsku vlast stupanje zemlje u Alijansu je od životne važnosti, smatra ekspert.
- Za vlast Crne Gore, pozivnica u NATO i sama ideja integracije u Alijansu predstavlja nešto veoma važno. Oni to vide kao konačnu garanciju stabilnosti svoje vlasti. Oni smatraju da će predavanjem svog suvereniteta pod upravu NATO-a, moći ne samo da "zabetoniraju" odvajanje zemlje od Srbije i isključe moguće pokušaje reintegracije, već i da "zabetoniraju" vladajuću elitu, pošto će za njihovo očuvanje biti zainteresovane velike sile koje ulaze u NATO, koje više neće moći da ostave svoje crnogorske partnere na milost i nemilost sudbini - smatra Georgij Engelhard.
Prema njegovim rečima, ništa manje nije ni interesovanje NATO-a za prihvatanje Crne Gore u svoje redove.
- Alijansi se isto žuri. To je izazvano opštim pogoršanjem odnosa između Zapada i Rusije. Ako je ranije širenje NATO-a na Balkanu išlo usporenim tempom, Alijansa se sada trgnula i želi po svaku cenu da ’ofarba svojim bojama sve bele mrlje u regionu‘, eliminiše vakuum i time isključi mogućnost dolaska Rusije, koja im se svuda pričinjava i pokušavaju bukvalno da uteraju u NATO male zemlje koje još nisu tamo - zaključio je ekspert.
U okviru ovakvog "teritorijalnog čišćenja" Crna Gora se i vuče u NATO.