Bez dokaza o mučenju Bošnjaka
Muratović se žalio da je u vreme policijske akcije oduzimanja ilegalnog oružja, koje nije posedovao, privođen u policijske stanice u Karajukića Bunarima i Sjenici i u novopazarski SUP uz tvrdnju da je zverski tučen, zlostavljan i ponižavan. Iste muke preživeo je i Mustafa Džigal koji je preminuo 2012, pa je tužbu podneo njegov sin Rizo.
Prema njihovim tvrdnjama, policajci Mile Nedić, Radoslav Stefanović i Milić Karličić tražili su od Muratovića i Džigala puške, pištolje i mitraljeze optužujući ih da naoružavaju Bošnjake i da se zalažu za stvaranje države Sandžak. Muratović i Džigal tvrdili su da su ih tukli pendrecima, nogama i rukama nanevši im teške povrede opasne po život.
Međutim, 2009. Viši sud u Novom Pazaru utvrdio je da policajci nisu krivi, a ovu odluku potvrdio je Vrhovni sud Srbije. Organizacije za ljudska prava tada su tvrdile da je reč o drastičnom kršenju ljudskih prava i da institucije u Srbiji nisu kadre da se izbore za pravdu.
Oduzeto 1.000 cevi
Tokom akcije oduzimanja oružja 1994. policija je tvrdila da je oduzela više od 1.000 cevi. Mnogi Bošnjaci su govorili da nisu imali oružje i da su tučeni na pravdi boga.
- Jedva smo ostali živi jer ni doktori nisu hteli da nam pruže prvu pomoć i daju lekarska uverenja. Morali smo da se spasavamo po privatnim ordinacijama i u Skoplju. Sud u Strazburu bio nam je poslednja nada, ali je sada i ona izgubljena. Za mene nema pravde na planeti. Ne verujem više nikome i ovakav ću otići u grob - kaže Muratović.