Kovači tuđe sreće

Počasni gost: Rajka Tarlać u "Vestima" 2012. godine

Nama za naše štićenike i one koji to nisu, a ipak su teško bolesni, siromašni, stari i napušteni, što hodaju po tananoj niti između života i smrti, ne pomažu ni domaće ni strane humanitarne organizacije. A ima ih u izobilju... Naša jedina vojska su naši verni čitaoci, jednostavni i plemeniti ljudi kojima su jad i čemer svoga napaćenog naroda u otadžbini jedini motiv. Za svoje plemenite gestove ne traže čak ni zahvalnost, držeći se devize da su najbolja u čovekovom životu njegova mala, bezimena, nezapamćena dela dobrote i ljubavi. Takvi ljudi, poput naših čitalaca, svetle izdaleka i da ih nema Humanitarni most bi sa svojim štićenicima odavno ostao u mraku. Bez takvih prijatelja širom dijaspore ne bismo ni postali ni opstali.

Zato i ne čudi novi prilog zemljaka od 2.400 dolara iz Sidneja, treći ove godine, koji potpisuje penzionerka Rajka Tarlać sa prijateljima: Dragicom i Radovanom, Nadom i Marijom, Savkom, Ljubom i Jelicom, Verom i anonimnim sveštenikom... Oni se ne trude da samo oni budu dobri, već i da svet što ga iza sebe ostavljaju postane dobar. Oni znaju i šta je bol i šta je sreća... Oni uvek na naša novinarska pitanja kažu: "Ako je moguće, sakrij i od samog sebe da si dao milostinju..." Ali, oni i ne daju milostinju, oni daju ljubav, veru i nadu. Jer ko sam ne gori ljubavlju, ne može zapaliti ni drugoga.

Ipak, mi ne bismo bili to što jesmo da nismo upornošću iščupali nekoliko reči i poruka od velike dobrotvorke Rajke Tarlać, u njeno i ime verne družine.

- Žao nam je što ne možemo pomoći više, nego što smo to dosad uradili. Ovaj prilog šaljemo uz želju da praznična svetlost obasja bolesne i uboge. Želimo im zdravlja pre svega, mir i slogu, želimo da nikada niko od naših zemljaka ne prođe pored prosjaka, a da mu ne udeli bar lepu reč. Želimo da se svi sete svojih majki, očeva, dece i prijatelja u otadžbini. Da ih ne zaborave. Dok postojimo, mi smo tu za vas... uvek i u svakoj nevolji oslonite se na nas. Hvala "Vestima" i Humanitarnom mostu za svo dobro koje činite za srpsku sirotinju - poručila je Rajka Tarlać, žena koju su vetrovi sudbine odneli pre više od četiri decenije iz rodnog Potkozarja kod Banjaluke, a da nije zaboravila na svoje korene i na svoje sunarodnike.