Kriza u Siriji (2): Erdoganov "nepromišljeni rizik"
Timoti Aleksander Guzman ovde podseća (26. novembra u "Sajlent Krau") da su, na primer, turski ratni avioni, u periodu od 2008. godine do danas, povredili susedni, grčki vazdušni prostor čak 8.693 puta (!).
Turska istorijski nije gadljiva na spoljnu agresiju, podseća nas Guzman. Za vreme Otomanske imperije počinila je genocid (1915. godine) u kome je stradalo milion i po Jermena i dugih etničkih manjina - Asiraca, otomanskih Grka... Više od dva stoleća traje turski pogrom nad raznim kurdskim grupama koje se bore za samostalnost od Turske.
Turska je sa Grčkom vodila seriju ratova koji su dostigli klimaks 1974. godine kada je turska armija izvršila invaziju na Kipar, a turski vojni desant odigrao se odmah nakon puča u Nikoziji. Puč je izvela vojna hunta u Atini i takozvana Kiparska nacionalna garda, u ime prisajedinjenja Kipra "matici" Grčkoj.
Desant na Kipar
Ankara je iskoristila pruženu šansu (zaštita kiparskih Turaka), izvršila desant na Kipar i rezulatat je bio okupacija severnog dela Kipra (nastanjenog većinom etničkim Turcima). Tada je iz njihovih domova na severu Ostrva proterano i raseljeno 180.000 kiparskih Grka.
U sadašnjoj sirijskoj aferi Turska podržava - vojno, logistički, propagandno i politički - američku kampanju za obaranje Asada.
Amerika i njen NATO saveznik Turska, u izvedbi ovog plana nastupaju zajedno sa džihadistima svih boja, a za tu priliku Vašington je islamističku opoziciju sa kojom pokušava da obori režim u Damasku, proglasio za nekakve "umerene" islamiste, mada je belodano da formacije tih "umernih" islamista najvećim delom čine borbeno jezgro Al Kaide.
Pazare američko oružje
Turska kao američki "izvođač radova" na južnim flankovima Rusije, trenutno je treći najveći regionalni kupac američkog oružja, posle Saudijske Arabije i Indije.
U ovom amero-atlantskom-džihadskom projektu da se obori režim u Sirijii, Turska već uveliko profitira od jeftine nafte koju kupuje od džihadista koji drže pod kontrolom i pljačkaju sirijske naftne izvore na severu zemlje. Ruske obaveštajne službe imaju u posedu snimke na kojima se vide kolone cisterni kako iz Sirije prelaze u Tursku gde džihadisti prodaju ukradeno gorivo i od tog novca kupuju vojnu opremu i municiju za borbu protiv sirijske "proruske" vlasti.
Sukob Rusije i NATO
U londonskim internim analizama naći će se i teza da je Turska oborila ruski avion kako bi isprovocirala ratni sukob Rusije i NATO-a (Turska je članica NATO-a). Niko, pri tome, ne sumnja da je Ankara za napad na suhoj dobila zeleno svetlo iz Vašingtona. Analitičari se, pri tome, slažu da je Erdoganova odluka da obori ruski avion bila "nepromišljeni rizik" posle kojeg se otvara Pandorina kutija na južnom krilu NATO-a. Situacija se sada razvija prema tački usijanja, a Erdoganov pristanak da izvrši komandu Vašingtona mogao bi da ima višedimenzionalne posledice po odnose Turske sa moćnim severnim susedom, Rusijom. Pored toga što bi, u perspektivi, to moglo da za samog Erdogana bude čak i političko samoubistvo. Putin, obično, osvetu naplaćuje "na poček".