Čuvari istine i ćirilice

List je nastao kao projekat Zajedničkog veća opština (ZVO) u prvom mandatu Dragana Crnogorca koji je i danas predsednik ove institucije. ZVO je formirao Odbor za informisanje na čijem čelu je Srđan Kolar, koji je organizovao redakciju, a za glavnog urednika postavljen je iskusni osječki novinar Goran Flauder, koga je na tom mestu nakon četiri izdanja broja zamenio Slavko Bubalo. Činjenica da je "Izvor" danas jedini srpski list u Hrvatskoj njegovog glavnog urednika više ispunjava tugom nego ponosom.

Čitaju ga i Hrvati

- U Hrvatskoj, kada je reč o novinama koje se bave srpskom zajednicom, trenutno izlaze nedeljnik "Novosti" i mesečnik "Identitet". Uz njih, izlaze i dečji časopis "Bijela pčela" i časopis za kulturu "Prosvjeta". Svi ovi časopisi koriste i jedno i drugo pismo i neku varijantu srpsko-hrvatskog jezika, a "Izvor" je jedini u Hrvatskoj koji koristi srpski i ćirilicu u punom obimu. To ga u odnosu na druge časopise ne čini boljim, naravno, ali je on svakako jedini koji daje puni doprinos u očuvanju srpskog pisma. Pratimo zbivanja u Vukovaru, sa prostora Slavonije, Zapadnog Srema, Baranje, Like, Dalmacije, Banije, Korduna - priča Bubalo dok nam pokazuje ukoričene prethodne brojeve.

Od 2012. godine "Izvor" izlazi dva puta nedeljno, a njegov glavni urednik ističe da je osnovna koncepcija kojom se rukovodi da novine budu revnosan hroničar zbivanja unutar i oko srpske zajednice u Hrvatskoj koji će zabeležiti ne samo sve kulturne, sportske i druge manifestacije srpske zajednice, već i ličnosti koje ne pripadaju raznim elitama, ali rade vredno za srpsku zajednicu.

- Verujem da će "Izvor", za neku deceniju, biti i više od običnih novina. Biće to svedočanstvo o postojanju, životu i trajanju Srba na ovim prostorima. Između ostalog, i zbog toga je važno što "Izvor" koristi ćirilicu jer jednoga dana, ko zna, neko može reći da nas ovde nije ni bilo, da su tu bili neki drugi ljudi, da je to bio neki drugi narod - kaže Bubalo sa kojim u redakciji radi još četvoro novinara i dva snimatelja.

Međutim, i pored činjenice da je upravo u Vukovaru srpsko pismo i zvanično zabranjeno, a međunacionalne tenzije traju unazad već godinama, ni on ni ostali članovi redakcije do sada nisu imali problema zbog toga što rade u jedinom časopisu na ćirilici.

- Lagao bih kada bih rekao da smo zbog toga imali bilo kakvih problema. "Izvor" se štampa u štampariji "Glasa Slavonije" u Osijeku sa kojom imamo odličnu saradnju koja je više od korektnosti. Tekstovi u "Izvoru" su britki, ali rekao bih, i korektni i vrlo argumentovani. Niko nas još uvek nije prozivao niti smo imali negativnih reakcija ili, ne daj bože, napada, a pouzdano znam da ga čitaju i pripadnici hrvatskog naroda - kaže Bubalo.

Tabu teme

Doduše, naš sagovornik se priseća da kada su počeli problemi sa upotrebom ćirilice, na vukovarskoj pijaci je neko počeo da rastura fotokopiranu naslovnu stranu "Izvora" na kojoj je dominirala fotografija oglasnog stuba sa smrtovnicom na ćirilici pored koje je redakcija napisala "ovako ne smeta".

- Rukom je taj neko dopisao "da je više ovakvih", znači, mrtvih Srba. To se desilo u jeku antićirilične kampanje i to je bilo sve. Da pišemo ćirilicom nije samo naše pravo, to je i naša obaveza jer je ona deo našeg identiteta, čini nas time što jesmo, pa, ako se već nazivamo srpskim novinama, onda je red i da koristimo srpsko pismo. To je jedino što nas motiviše, a ne nekakav animozitet prema latinici - ističe Bubalo.

Svih ovih godina, na stranicama lista "Izvor" mogle su se pročitati najaktuelnije priče iz Hrvatske, čak i one koje zvanični Zagreb uporno pokušava da gurne pod tepih. Između ostalog, ovaj časopis pisao je i o ubistvima srpskih civila u Vukovaru koja su se događala mnogo pre zvaničnog početka rata.

- Ta tema u vodećim hrvatskim medijima je u rangu tabua, što je donekle i razumljivo jer je Vukovar simbol hrvatske borbe za nezavisnost, ali to ne znači da se ubistva srpskih civila u Vukovaru nisu dogodila. Hrvatsko novinarstvo iznedrilo je nekoliko zaista hrabrih novinara koji su pisali o ubistvima i zločinima nad Srbima i u jeku rata. Pisali su o Pakračkoj poljani, Lori, zločinima nakon "Oluje", zločinima u Osijeku, ali o ubistvima u Vukovaru svi su pisali veoma malo. Ne bih se upuštao u analizu da li smeju ili ne, žele li ili ne, o tome da pišu, samo konstatujem da su o ubistvima Srba u Vukovaru nikako ili malo pisali. Pa i u optužnici protiv Tomislava Merčepa Vukovar se nigde ne pominje iako su haški istražioci bili ovde i u nekoliko navrata saslušavali svedoke i prikupljali podatke o njemu. To svi znaju, ali on za Vukovar ipak nije optužen, a po svemu sudeći i neće biti. To vam svakako nešto govori - zaključuje Slavko Bubalo.