Srbija opet kolateralna šteta

Slična nastojanja imao je i srpski ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, samo je hteo da ih primeni na građanima Srbije. Nekako smo uspeli da se toga spasimo, bar za sada. Ali nismo nastojanja premijera Srbije Aleksandra Vučića da u Srbiju preko zime primi 6.000 izbeglica od ukupno 500.000, koliko ih je prešlo preko naše teritorije. Dakle, mi treba da radimo za socijalnu pomoć, ali takođe mi treba da finansiramo (iz budžeta, naravno) boravak više hiljada bliskoistočnih migranata, iako nam to zvanično niko nije tražio. 

Vučić se, naime, sam ponudio Evropi, čije mnogo bogatije članice, od kojih su mnoge odgovorne za razaranja u zemljama iz kojih migranti dolaze, "lome koplja" kako bi primile što manje pridošlica. Srbija je zemlja koja je poslednjih 20 godina primila najviše prognanih i proteranih ljudi u Evropi. Još uvek nismo zatvorili kolektivne centre i privremene smeštaje u kojima borave Srbi izgnani iz Hrvatske, Bosne i sa Kosmeta, ali sudeći po potezima srpskih vlasti, oni neće ni imati prioritet. Ostaće da tavore, zaboravljeni i nezbrinuti. O socijalnim slučajevima širom Srbije, koji nemaju poput Danaca pomoć od države u vrednosti od 1.500 dolara, da ne govorimo.

Humane su namere srpskog premijera da pomogne ljudima koji su ostali bez domova i krenuli u potragu za boljim životom. Ipak, on nije premijer Sirije, Iraka i Avganistana, uz svo poštovanje za patnje tamošnjih ljudi, već Srbije. Pa stoga treba prvo da misli o građanima Srbije. Ako to ne može zbog stalne potrebe da se zbog svoje radikalske prošlosti "posipa pepelom", onda makar neka smanji "podmazivanje masne guske". Kad mu to niko ne traži! Ne mora Srbija u svakom ratu, ma gde na planeti bio, da ispadne kolateralna šteta!