Evo zašto neki mrse na Svetog Nikolu
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, najveću porodičnu slavu u Srbiji. Većina ovu slavu obeležava posno, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu.
Legenda o deci
Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme - Sveti Nikola je posna slava! Ne treba posebno napominjati da ova slava pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.
Istovremeno postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.
U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.
Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.