Najgori đaci vladaju pametnima

Ovako je pisac Veljko Petrović, kroz lik župana u pripoveci "Maturantski sastanak", govorio 1914. godine: 

"Dok ste vi gutali gramatike, oduševljavali se Hektorom, smatrali za najvažniju stvar znati taj vaš 'ljuin', ja sam golubario, dražio vaške, tukao se sa čivutskom decom, preprodavao i kšeftao očevim senom i baratao s kočijašima. I saznao sam da je čovek sam sa svojom pesnicom, da svet laže, i hoće da ga lažu, da napred ide onaj koji ume, a ne koji zna.

Ja nikad nisam prebledeo ako bi me profesor uhvatio na nedelu, jer sam znao da sve nađe ipak svoje rešenje. Ja nisam nikad verovao u reči kao svršene činove. I, eto, uspeo sam! Moj Joco, ošto ti je sve tvoje znanje, kada to u životu ne vredi ni po lule duvana!

Pa i vama, gospodine profesore! Eto, sad vidite, razgledajte po nama: ništa vam ne vredi taj vaš strogi Kato ni Seneka. Ja nikad nisam to znao, pa sam danas najmoćniji i nabogatiji, ergo - napametniji, među vama. Badava, mislite vi sad u sebi štogod hoćete, ali se svi vi klanjate meni, i trebate me, i molite me, ako ne vi, a ono vama slični. Meni se umiljavate, meni koji sam bio najgori đak među vama i sto puta zabeležen u razrednicu kao nevaljao i pokvaren!".