Beograd draži od Njujorka

Gledaoci RTS-a očarani su umećem članova ove grupe. Najmlađa među njima Jasminka Nikolić ima 60 godina. Svojim kristalno jasnim lirskim sopranom osvojila je publiku, a mnogi se pitaju - pa gde je bila do sada.

- Od kada znam za sebe, ja pevam. Još kao dete sam bila član dečjeg hora RTS-a koji je vodio čuveni Zlatan Vauda. I iako sam želela i maštala da se bavim baletom koji je bio moja najveća ljubav, ravni tabani su mi taj san srušili. Tako sam ostala u muzici i završila solo pevanje u "Mokranjcu". Nekako je to u mojoj porodici i bilo normalno jer su u maminoj familiji svi bili muzički nadareni. Ujak je bio tenor u operi, njegov sin je profesor violine, jedna sestra svira flautu, jedan rođak violu. Ma kada bi se okupili mogli bismo ozbiljan orkestar da napravimo - kaže za "Vesti" šarmantna i uvek nasmejana Jasminka Jaca Nikolić, koja je ceo radni vek - okruglo 36 godina, provela u Pozorištu na Terazijama.

Brojni mjuzikli kao što su "Cigani lete u nebo", "Čovek od La Manče", "Kneginja čardaša", "Neki to vole vruće", "Brilijantin" ili njen omiljen "Kandid" koji je režirao Stevo Žigon, samo su neke od predstava u kojima je naša sagovornica dala svoj umetnički doprinos.

- Mnogo smo radili i ludo smo se provodili, poštovali se i družili. Pozorište smo stvarno doživljavali kao svoju kuću. Nisam sigurna da je to i danas tako, bar po onome što vidim među mladima. Nekako nema više te bliskosti među ljudima koji rade zajedno, a to je meni potpuno strano.

A upravo je taj strog i hladan odnos u umetničkom poslu bio presudan da odbije ponudu i nastavi karijeru u Americi, kada je kao solista zablistala u čuvenom Karnegi holu u Njujorku. To je bilo davne 1978. godine, kada je Jaca nastupala sa horom "Braća Baruh", čiji je član i solista bila 26 godina. Nakon fenomenalnog koncerta koji su održali već sutradan je objavljen divan tekst u novinama, a u kojem je ona dobila posebne pohvale za svoje izvođenje. To je bilo dovoljno da joj ponude da ostane i posveti se karijeri operske pevačice.

- Taj tekst i danas čuvam, a Metropoliten sam ljubazno odbila. Rekla sam im da nemam završenu muzičku akademiju, ali njima to nije bilo bitno, kako su objasnili, dovoljno je to što su čuli kako pevam. Ali mene to nije privlačilo. Neko bi rekao mladost - ludost, jer tada sam imala 23 godine, ali ni danas se ne kajem. Tada se u Jugoslaviji lepo živelo, radila sam ono što volim, putovala po celom svetu. Nisam mogla ni da zamislim da budem odvojena od svoje porodice, prijatelja, od ljudi koje volim, niti da menjam način života koji me je činio srećnom. To je svet u kojem nema ko da ti kucne na vrata, a to nije za mene - priča Jaca i dodaje da zna kako je živeti u tuđini, jer je posećivala svog strica u Australiji.

A koliko je je vezana za prijatelje i voli druženje govori i to da makar jednom nedeljno peva u sada već kultnom beogradskom restoranu koji drže njene drugarice Branke i Koke.

- Meni je muzika sve. I kada sam se penzionisala, nadala sam se da ću ostati da pevam u nekoj od predstava što je uvek i bio običaj. Međutim, u mom slučaju se to nije desilo jer je na čelo pozorišta došao partijski kadar. Tako sam svojim drugaricama rekla da ću imati vremena da im pomognem ako treba i za šankom, a one su mi odgovorile da ću da raditi ono što najbolje znam, a to je da pevam - objašnjava Jaca, koja je pevala prateće vokale Josipi Lisac, Radojki Šverko, Viktoriji, sa Draganom Stojnićem snimila njegov poslednji CD, sarađivala sa Sanjom Ilićem, Vojkanom Borisavljevićem.

Danas, na tom mestu na kojem se okupljaju nekadašnji članovi raznih beogradskih horova, Jaca sa legendama gradske muzike - Ljubom Trokom Veljkovićem, Ljubom Živkovim i Aleksandrom Novakom, na radost gostiju daje sebi oduška.