Ponedeljak 14.12.2015.
12:35
Vesti

Ono naše, što nekad bejaše: Bogataš u 20. godini

wikimedia.org/Goldfinger
Bista kapetana Miše Anastasijevića

Rođen je 1803. u gradiću Poreču na Dunavu. Ubrzo je ostao bez majke Ruže, a tokom Prvog srpskog ustanka izgubio je i oca Anastasa, malog trgovca i ratara. Od njegovog imena je kasnije izveo prezime. Anastas se pre smrti bio oženio drugi put, izvesnom Miljom, i ona se o Miši starala kao da mu je majka.

Detinjstvo mu je prošlo između Poreča i izbeglištva preko Dunava. Bio je već uveliko trgovački pomoćnik kada je knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, 1817. došao u Poreč i za načelnika postavio Joksu Milosavljevića. Čuvši za sposobnog momka, Joksa ga je uzeo za carinika. Ovo zanimanje je značilo veliku vlast, a mladiću je omogućilo da upozna najbogatije trgovce.

Tako je Miša, napuštajući carinu 1822, imao već oko 300 groša i znao je da je rođen za trgovinu. Odmah je pokazao izvrsnu sposobnost organizacije i nos za pronalaženje unosnih prilika. Već prve godine rada kapital Miše Anastasijevića je prelazio 6.000 groša, pa je on sa 20 godina života svrstavao među imućne ljude.

Tada je rešio da se ženi. Izabrao je Hristinu, sestru Sime Uroševića, sekretara kneza Miloša. Šurak mu je pomogao da dođe do kneza i počne da sarađuje sa njim u trgovini stokom i rogovima, jelenskim i volujskim, bez kojih se u Evropi nisu mogli zamisliti češljevi i dugmeta.

Prvo bogatstvo je zaradio na odluci Austrije da zabrani svojim trgovcima da prelaze na tlo Srbije. Knez Miloš je odgovorio zabranom srpskim trgovcima da prelaze u Austriju, a dozvolio austrijskim da dolaze u Srbiju i da kupuju stoku, ali samo oko skela.

Miša Anastasijević je tu bio glavni posrednik: od seljaka po unutrašnjosti Srbije jeftino je kupovao stoku i prodavao je skupo na skelama. Tako je zaradio 40.000 groša i postao jedan od najbogatijih ljudi Srbije.

Dečak učitelj

Zahvaljujući pomajci Milji u rodnom gradu je Miša Anastasijević bio jedan od svega nekoliko dečaka koji su išli u školu. Imao je svega deset godina kada je uzet za učitelja u tek otvorenoj školi! Stekao je ugled "pismenog čoveka" pa ga je Bejšir-aga sa Adakale uzeo za pisara. Iz ponosa nije dugo ostao u službi kod Turčina, pa se vratio u Poreč i zaposlio kao trgovački pomoćnik, za mnogo manju platu nego što mu je davao aga.

2019 © - Vesti online