Poraz levice u Venecueli
Ovo je prvi poraz levice od 1999. godine kada je Čaves na vlast došao s radikalnim programom "socijalizma za 21. vek" koji se u suštini bazirao na redistribuciji bogatstva i nacionalizaciji privrede ove naftom bogate zemlje.
Ali, loše organizovana ekonomija i pad cena nafte doveo je Venecuelu u situaciju da kuburi s nestašicama hrane, trocifrenom inflacijom i nezapamćenom stopom kriminala zbog kojeg su UN Venecuelu proglasile "najopasnijom zemljom sveta".
Argentina "povukla nogu"
Poraz levice na predsedničkim izborima u Argentini ranije ovog meseca stručnjaci su ocenili kao početak lančane reakcije u Latinskoj Americi.
Do juče, opozicija je osvojila 99 mandata. Vladajući socijalisti 46 od 167 mesta, a 20 mandata se još prebrojava. U prestonici Karakasu je Demokratska unija slavila uz vatromet pobedu izvojevanu posle 16 godina vlasti populističke levice.
- Venecuela želi promene i danas počinjemo s time - izjavio je Hesus Torealba, lider centrističke koalicije.
Predsednik Nikolas Maduro je u izbornoj noći izjavio da "vlada priznaje i prihvata poraz".
Međutim, potpuni poraz "Bolivarske revolucije" kako je to pokojni Čaves nazivao, nije zaokružen sve dok je na vlasti Maduro čiji predsednički mandat ističe 2018. a nova parlamentarna većina sada želi da isprovocira referendum ili prevremene izbore, obzirom da sve ankete pokazuju da bi Čavesov naslednik otišao u političku istoriju. Podsetimo, Maduro je pobedio 2013. na vanrednim predsedničkim izborima posle smrti Uga Čavesa koji se godinama lečio od raka na Kubi.
Madurova vlada, naravno, za poraz krivi "spoljne faktore koji su poveli ekonomski rat protiv njegove zemlje", ali nije objasnio kako je zemlja koja je osmi svetski izvoznik nafte, bez sankcija i sa SAD kao glavnim kupcem, uspela da upadne u takve ekonomske nedaće.