Evro će nastaviti da pada
ECB bi da pokrene potrošnju u državama evro zone, ali one su prezadužene i osuđene na štednju. Kad nema potrošnje i potražnje, na tržištu se gomilaju zalihe i staje proizvodnja. Taj začarani krug se zove "paradoks štednje" - to je rebus pred kojim se našla Evropska centralna banka.
Bez potrošnje
Evro je izgubio svega 0,2 odsto vrednosti, pa nije došlo do povećanja potrošnje. Rezultat: evropska ekonomija je i dalje anemična.
Njen šef, Mario Dragi, jedini izlaz vidi u inflaciji, odnosno u smanjenju vrednosti evra, koja ipak mora da bude kontrolisana i ne sme da pređe dva odsto. Da bi izazvala inflaciju, ECB je krenula sa štampanjem novca.
Logika je sledeća: ako se smanji vrednost evra, pre svega u odnosu na dolar, povećava se izvoz jer će roba iz evro zone biti jeftinija stranim kupcima. Takođe, računa se da će inflacija dovesti do rasta cena, pa će potrošači konačno krenuti više da kupuju, a manje da štede, smatrajući da je bolje da kupe sada nego posle kada cene još više skoče.
Da bi državama olakšao teret prezaduženosti koja čitavu evropsku ekonomiju vodi u zastoj, Dragi je lane odlučio da ECB počne da otkupljuje državne dugove računajući onda da će ih inflacija obezvrediti. Zatim je odlučio i da pozajmljuje novac privatnim bankama po sve nižim kamatama kako bi ih podstakao da pod povoljnim uslovima pozajmljuju taj novac građanima i malim i srednjim preduzećima.
Banke su rado uzimale novac od ECB po veoma niskim kamatama, ali ga nisu davale kome je trebalo, već su ga obrtale na tržištu novca kupujući i preprodajući strane valute.
ECB je sada pred zidom iz prostog razloga što su očekivani rezultati izostali.
