Vantelesna uskoro džabe i kod privatnika
Mogućnost besplatne vantelesne oplodnje kod privatnika izneo je za "Alo!" prof. dr Slobodan Radulović, naš najveći stručnjak kada je taj metod u pitanju. Kako kaže, Ministarstvo zdravlja je još početkom godine to najavilo.
Mnogima je vantelesna oplodnja jedina opcija da začuju plač soptvenog deteta. Trenutno su u Srbiji besplatna dva pokušaja. Treći pokušaj, koji je plaćao grad Beograd, ukinut je prošle godine. U privatnim klinikama intervencija košta od 2.500 do 3.500 evra, za šta mnogi u siromašnoj Srbiji nemaju novca.
Kako prof. dr Slobodan Radulović upozorava, broj parova koji imaju problem sa začećem raste iz godine u godinu.
- Brojni su razlozi, a među najozbiljnijima su nezdrava ishrana puna aditiva, hormona i hemije, zagađena okolina, loše životne navike i stres. Bela kuga caruje i neophodna je hitna reakcija nadležnih. Svake godine u Srbiji rodi se 35.000 manje dece. Kod većine parova neophodna je vantelesna metoda kako bi uspeli da dođu do sopstvenog potomstva. - objasnio je doktor.
Pokazalo se da državni kapaciteti nisu dovoljni za izvođenje te intervencije.
- Očekujem da se uskoro izjednači državna i privatna praksa, kao što je to najavljeno na početku ove godine. U sedam privatnih centara za vantelesnu oplodnju, uključujući raspoložive državne kapacitete, neće biti zastoja i listi čekanja. Trenutno se na intervenciju u pojedinim klinikama čeka i do godinu dana! A to je dug period - navodi on i dodaje da više ne bi trebalo da se objavljuju tenderi, pa da se privatne klinike javljaju, već da se potpišu ugovori kako bi pacijenti sami mogli da biraju gde će da obave vantelesnu oplodnju.
- Uspešnost metode zavisi od starosti pacijenata. Ukoliko imaju između 35 i 40. godina, onda je 40 odsto, baš kao i u svetu. Inače, gornja granica za ženu je 40 godina. Radimo na tome da bude pomerena. Intervencija u privatnoj praksi sada košta 200.000 dinara, plus lekovi. Moj savet svim parovima koji žive zajedno, a imaju nezaštićene odnose godinu dana, a do trudnoće nije došlo, da ne čekaju, već da se odmah jave lekarima. Mnogo je njih koji se sve kasnije odlučuju za rađanje, a do postavljanja dijagnoze protekne i do dva meseca. Starosna granica je limit za obavljanje te intervencije - navodi on.
Dečak ili devojčica?
Prof. dr Slobodan Radulović kaže da je metoda vantelesne oplodnje toliko odmakla da može da se bira pol deteta. To je, kako on ističe, vrlo skupo, radi se iz medicinskih razloga u nekoliko svetskih cenatra.
- Ukoliko se zna da će dete određenog pola da nasledi bolest od roditelja, onda može, kada embrion ima osam ćelija, jedna da se uzme. Gleda se takozvani kariotip, naravno i pol. To se zove preimplantaciona dijagnostika i radi se samo iz medicinskih razloga. Takođe, novine su programi za žene starije od 40 godina, jer je evidentno da imamo sve starije pacijentkinje. Njima se daje specifična terapija kako bi se povećala šansa da imaju decu - objasnio je ovaj stručnjak.
Kako se radi vantelesna oplodnja
Prof. dr Slobodan Radulović, koji je bio deo tima zaslužnog za prvu bebu iz epruvete na ovim prostorima, zajedno da pokojnim prim. dr Spasom Anđelićem, prof. dr Milenkom Proročićem i pokojnim prof. dr Željkom Živanovićem, navodi da je izvođenje te metode istovetno kao bilo gde drugde u svetu.
- Nema razlike da li intervenciju radite u Beogradu ili Nemačkoj i Engleskoj. Pre intervencije, pacijentkinja dobija lekove koji stimulišu razvoj većeg broja jajnih ćelija. Potom se određuje termin uzimanja jajnih ćelija. To se radi u opštoj anesteziji. Sledi oplodnja. Ako je spermogram dobar, tada se radi klasična metoda, kada se u specijalnoj posudi ostave jajne ćelije i spermatozoidi. Čeka se da dođe do oplodnje i nastanka embriona. Potom se taj embrion kateterom ubacuje u matericu. S druge strane, ukoliko spermogram nije dobar, što procenjuju iskusni embriolozi, onda oni biraju najbolje spermatozoide i pod mikroskopom ubacuju jedan od njih u jajnu ćeliju. Potom se prati nastanak embriona. Oni se, kao u prvom slučaju, ubacuju u matericu. U Srbiji je dopušteno vraćanje tri embriona - objašnjava sagovornik.
Zamrzavanje
Radulović navodi da se u posebnim slučajevima zamrzavaju jajne ćelije, spermatozoidi, embrioni i tkivo jajnika.
- Ukoliko tokom postupka dobijemo više dobrih jajnih ćelija, zamrzavamo ih ako je pacijentkinja mlađa od 40 godina, a još nema partnera, ukoliko je bolesna, ako je očekuje operacija ili zračenje, da možemo da joj uradimo vantelesnu oplodnju kad se oporavi. Embrione zamrzavamo kada ih je više od tri. Time se povećava šansa da metoda bude uspešno sprovedena, ako prvi pokušaj propadne. U drugom nema stimulacije lekovima, već samo ubacivanje embriona u matericu. Sperma se zamrzava ukoliko suprug mora da bude fizički odsutan tokom izvođenja metode, na primer da putuje zbog posla, ali i kada mu predstoji operacija i hemoterapija. Tkivo jajnika zamrzavamo ukoliko je žena vrlo mlada obolela od neke bolesti zbog koje lekari moraju da joj izvade jajnike. Nezreli folikuli u njemu se potom specifičnom metodom aktiviraju da bi mogli da daju zrele jajne ćelije - navodi dr Radulović