NATO bombardovanje kosi pokoljenja

Petočlanu porodicu Petković rat je 1999. zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203, hotela ''Srbija“ u Boru, prinudnom domu kosmetskih nevoljnika. Jugoslav i Snežana Petković, sa dvoje dece i ostarelim ocem, pet godina kasnije, u oktobru 2005. godine, dočekali su Ninu.

- Redovno sam išla na ultrazvuk. Rekli su da je sve u redu. Posle porođaja, otpuštena sam iz porodilišta, a niko mi nije objasnio zbog čega je moja beba rođena bez očiju. Nisu mi, čak, ni dali uput za Beograd, ni sanitet, nismo imali para ni za autobus. Kao da nikoga nije bilo briga - opisuje majka Snežana početak očajničkog traženja spasa za svoje dete.

- Bez očnih proteza, Ninini glava i mozak ne bi mogli normalno da se razvijaju - priča otac. - Kako raste, potrebne su nove. Zavod za zdravstveno osiguranje plaća samo jednu godišnje. A mi smo ih kupili bezbroj. Svake godine 15-20.

90.000 projektila sa osiromašenim uranijumom   Sledećeg meseca navršiće se punih 11 godina, a još se ne zna koliko je tačno projektila sa uranijumskim punjenjem prosuto po Kosovu, jugu Srbije i poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Prema priznanju NATO, u pitanju je 31.000 projektila. Prema podacima Vojske Srbije 50.000. Prema ruskim izvorima neverovatnih 90.000! Najviše su gađana područja između Peći i Đakovice (gde je kasnije bio raspoređen italijanski bataljon Kfora), južno od Prizrena (gde je kasnije bio nemački bataljon), oko Uroševca i Gnjilana, zatim od Kosovske Mitrovice prema administrativnoj liniji sa jugom Srbije, kao i opštine Bujanovac (sela Bratoselce i Borovac), Vranje (predajnik na Pljačkovici) i Preševo (Reljan). Ukupno oko 112 lokacija. Zanimljivo je da na područje na kome je danas vojna baza „Bondstil“ za vreme rata nije bačen nijedan projektil sa uranijumskim punjenjem.

Ova devojčica, Nikolina, kako navodi dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, samo je jedna od mnogih žrtava posledica tromesečnog NATO bombardovanja, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, baš kao i u Iraku, gde su nemački lekari otkrili slične slučajeve dece rođene bez očnih jabučica.

Posledice traju do danas i sve su evidentnije. S obzirom na to da je vek poluraspada uranijuma i njegovih oksida četiri i po milijarde godina, može se zaključiti da će hemijsko i radioaktivno zagađenje biti večno. U najboljem slučaju, stručnjaci predviđaju da će se genetske mutacije kod budućih generacija pojavljivati i posle 60 pokolenja!

Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi dokle sežu posledice, ali je činjenica da broj obolelih od leukemije i malignih bolesti drastično raste.

Zvanični podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je od bombardovanja 1999. godine stopa učestalosti obolevanja od raka dramatično porasla: kod muškaraca za 21,8 odsto, a kod žena za 16,8! Kod muškaraca je, recimo, stopa obolevanja od raka prostate porasla čak za 60,3 odsto, dok su kod žena bolesti raka debelog creva i rektuma povećane za gotovo četvrtinu.

Prema informacijama dr Radomira Kovačevića, u ugroženim krajevima povećan je broj spontanih pobačaja, deca se rađaju sa manjom težinom, a u prirodi se pojavljuju i neke neverovatne genske mutacije. Tako je ekipa u kojoj je i sam učestvovao 2002. godine, u selu Bratoselce, kod Bujanovca, otkrila blizance sa Daunovim sindromom, što je neverovatna retkost.
 

- Tada smo ispitivali 29 ljudi koji žive u okolini mesta bombardovanih osiromašenim uranijumom - tvrdi ovaj toksikolog. - Kod većine, od dece do staraca, tri godine posle bombardovanja i dalje su postojali tragovi uranijuma u urinu! Jedan je čak imao neverovatnih 3.759 nanograma po litru urina (3,7 miligrama), a uranijuma u ljudskom organizmu ne bi smelo da bude uopšte. On je radio na rekonstrukciji bunara koji je gađan uranijumskim projektilima.

Ono što posebno brine, po Kovačevićevim rečima, jeste i to što su na jugu Srbije pronađeni tragovi plutonijuma, koji je toksičniji i radioaktivniji od uranijuma. Da bi se zaključilo koliko je opasan, dovoljno je reći da je „mali dečak“, atomska bomba koja je zbrisala Hirošimu, imao jednu megatonu punjenja, a sada ga zamenjuje plutonijumska bomba od svega osam grama!

Ali, nisu zabeležene samo genetske promene na ljudima, već i na životinjama. Prema administrativnoj liniji sa Kosovom meštani i lovci su viđali pacove sa ogromnim repovima kao u veverice, ribe sa tri repa, životinje sa dve glave.

Tako se kod Vranja rodilo tele sa dve glave, a veterinari upozoravaju i na porast leukemije kod ovaca, konja i goveda. Kako su nam potvrdili u Lovačkom savezu Srbije, lovci iz okoline Vranja, odmah posle bombardovanja, masovno su prijavljivali rađanje zečića sa dve spojene glave i srna sa po pet nogu!

Ova priča dobila je i međunarodne razmere. I to još pre deset godina, kada se pred italijanskim senatom našao slučaj njihovih vojnika, obolelih od, kako ga zovu, ''balkanskog sindroma“.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, od osiromašenog uranijuma u Bosni, na Kosovu i Metohiji, u Iraku, Somaliji i Avganistanu, umrlo je 174 italijanskih vojnika, „mirotvoraca“, a 2.534 je obolelo od različitih vrsta raka. Epilog priče desio se u novembru prošle godine, kada je rimski sud porodicama stradalih dodelio odštetu od 1,4 miliona evra.