I to je (bio) Balkan: Proglas Americi

To je bila glavna tema na prvom zasedanju Jugoslovenskog sabora održanog u martu 1915. godine u Čikagu, čiji je član postao i slavni naučnik Mihajlo Pupin. Pisao je da su članovi tog odbora u SAD nailazili na "velike teškoće, jer Austrija živo radi preko svojih konzula i njihovih agenata, preko katoličkog klera i preko plaćenih novinara da spreči širenje jugoslovenske ideje među Hrvatima i Slovencima, pa čak i među Srbima".

Ipak, on je uspeo da u razgovoru sa bivšim predsednikom SAD Teodorom Ruzveltom dobije obećanje da će on i njegova Republikanska stranka podržati Južne Slovene u nameri da stvore nezavisnu državu. Amerika je ušla u Prvi svetski rat tek u proleće 1917. godine, a Pupin je sve do kraja učestvovao u diplomatskim akcijama u korist Srbije.

Upozoravao je srpsku vladu i iseljenike da se ni u mirovnom planu američkog predsednika Vudroa Vilsona, ni u govoru britanskog premijera Dejvida Lojda Džordža ne predviđa rasturanje Austrougarske, a time ni ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca pod okriljem suverene Srbije.

Stejt department je udovoljio Pupinovom zahtevu da njegova Sloga učestvuje ravnopravno sa srpskim poslanstvom u pripremanju proslave Srpskog dana na Vidovdan 28. juna 1918. u Vašingtonu, budući da je dosta članova Sloge bilo u vojsci SAD. Tom prilikom je i Vilson uputio proglas američkom narodu o nastojanjima i žrtvama Srba u Prvom svetskom ratu.