5, 4, 3, 2, 1... Kobijevo zbogom

Legendarni 37-godišnji bek u emotivnom pismu obavestio je javnost da je "spreman da se oprosti od košarke".

Već godinama Brajant ima mnogo problema sa povredama, pa je bilo samo pitanje vremena kada će se odlučiti na ovaj potez. Tekuća sezona je bez dileme najslabija u njegovoj blistavoj 20-godišnjoj karijeri. Ubacuje 15,7 poena po meču uz očajnih 31,5% šuta iz igre. 

- Draga košarko, 

Od trenutka kada sam počeo da umotavam tatine čarape i šutiram zamišljene šuteve za pobedu u velikom "Forumu", znao sam jednu stvar - zaljubio sam se u tebe. Ljubav je toliko duboka da sam ti dao sve. Od mog uma i tela, do mog duha i duše. Kao šestogodišnjak koji se duboko zaljubio u tebe nikada nisam video kraj tunela. Video sam samo sebe kako istrčavam iz jednog. I tako sam trčao, trčao sam uzduž i popreko svakog terena, jurio svaku izgubljenu loptu zbog tebe. Tražila si od mene energičnost, ja sam ti dao moje srce, jer uz njega dolazi i mnogo više. 

Igrao sam kroz znoj i bol. Ne zato što sam imao izazov, već zbog tvog poziva. Radio sam sve za tebe. Jer takve stvari radiš kada se zbog nekoga osećaš živo kao što sam se ja osećao zbog tebe. Dala si šestogodišnjem momku njegov san u Lejkersima. I zbog toga ću te uvek voleti. Ali, ne mogu opsesivno da te volim još dugo. Ova sezona je sve što je ostalo u meni. Moje srce može da primi još udaraca, moj um može da izdrži napore. Ali moje telo zna da je vreme za oproštaj. 

I to je ok. Spreman sam da te pustim. Želim da znaš to. Želim to da znaš sada kako bi oboje uživali u svakom zajedničkom trenutku koji nam je ostao. Dobrom i lošem. Dali smo jedno drugom sve što smo imali. I oboje znamo, bez obzira šta budem sledeće radio. Biću uvek taj klinac sa umotanim čarapama, kantom za đubre u ćošku, pet sekundi do kraja i loptom u mojim rukama. 5...4...3...2...1. Uvek ću te voleti, Kobi - napisao je Brajant u emotivnom oproštajnom pismu.

Teško je opisati koliko je Brajant dao košarci, ali jedno je sigurno, dao je mnogo. Od dolaska na veliku scenu 1996. godine kao 13. pik na draftu i trejda u kojem je iz Šarlota u zamenu za Vlada Divca prešao u Lejkerse, Brajant je skrenuo pažnju na sebe. 

On je verovatno nešto najbliže velikom Majklu Džordanu što će se pojaviti na košarkaškom terenu. Čak je u nekim stvarima i nadmašio idola. 

Tokom karijere je osvojio pet NBA titula, dva puta je bio MVP finala, jednom MVP sezone. Bio je 17 puta učesnik Ol star vikenda, četiri puta MVP na Ol staru, 11 puta je biran u najbolju petorku lige, devet puta u najbolju defanzivnu petorku.

Bio je dva puta pobednik u takmičenju u zakucavanju, a i najbolji je strelac u istoriji Lejkersima u kojima je i proveo celu karijeru. Trenutno je treći strelac u istoriji NBA iza Karima Abdula Džabara i Karla Melouna, a samo je Vilt Čembrlen (100) ubacio više poena od njega na jednoj NBA utakmici (81). 

U dosadašnjem toku karijere na 1.292 utakmice prosečno je beležio 25,3 poena, 5,3 skokova i 4,8 asistencija po utakmici. 

Mnogi su ga kritikovali da je sebičan, mnogi su govorili da bez Šakila O'Nila i kasnije Pau Gasola nikada ne bi osvojio titulu, ali Brajant je bez dileme jedan od najboljih u istoriji igre pod obručima i kao takav će ostati upamćen.