Stanković menja umrlog patologa
- Mladićevi branioci su me ranije već angažovali za ekspertizu obdukcionih nalaza iz masovne grobnice Tomašica. Posle iznenadne smrti profesora Dunjića, prihvatio sam da pogledam njegovu kompletnu ekspertizu, a zatim na osnovu nje napravim novi ekspertski izveštaj koji će sadržati i stručno mišljenje o uzroku i načinu stradanja muslimana u Srebrenici - kaže za "Vesti" Stanković.
Za mnoge je njegovo angažovanje u Hagu bilo iznenađenje, ali Stanković je jedan od retkih patologa koji je ekshumirao tela ubijenih civila i vojnika od Hrvatske do Bosne i Kosova.
- Prva ekspertska analiza za slučaj Srebrenicu bila je moja, u procesu protiv generala Krstića, kada sam svoju ekspertizu zasnovao na do tada 2.082 pronađena posmrtna ostatka. Profesor Dunjić me je u tom poslu nasledio, a svoju ekspertizu je uradio na znatno većem broju slučajeva. No, kako sam tek na početku izučavanja njegovog izveštaja bilo bi neozbiljno da izvodim zaključke. Očekujem da ću taj posao uraditi do kraja godine i da ću već početkom naredne da se pojavim u sudnici. Ostaje da se vidi da li ću prethodno izaći sa svojom ekspertizom masovne grobnice u Tomašici, ali to je pitanje za advokate i sud, a ne za mene - kaže Stanković.
On nije želeo da se izjašnjava o medijskim spekulacijama da je Dunjićev izveštaj sadržao "senzacionalna otkrića" koja bi mogla da promene "tok suđenja".
Svađe sa Del Ponte
Podsećajući ga da je bio prvi srpski zvaničnik koji se posvađao sa Karlom del Ponte, Stanković kroz smešak kaže da nije tako, ali da su ti razgovori zaista bili "uzbudljivi".
- Kao član Komiteta za prikupljanje podataka o povredama međunarodnog humanitarnog prava tadašnje Vlade SRJ imao sam sedam ili osam susreta sa Del Ponte. Zaista, ti naši susreti su bili "uzbudljivi", dosta toga je rečeno. Ključ sporenja je bilo moje insistiranje na velikom broju nekažnjenih zločina nad Srbima. Pritom, govorio sam isključivo iz ugla moje struke, na osnovu podataka i dokaza koje sam prikupio kao lekar, specijalista sudske medicine - ističe Stanković.
- Moj posao neće biti kvalifikacija krivičnog dela, već isključivo stručno mišljenje o uzrocima smrti, da li je ona nastupila kao posledica egzekucije ili na neki drugi način - rekao je on.
Stanković je prvi srpski zvaničnik koji je još pre dvadesetak godina upozorio na opasnost da se novija istorija Srbije "piše i briše" upravo u Haškom tribunalu. Kaže da nije promenio mišljenje.
Od Gospića do Kravice
Zoran Stanković je radio na većini ekshumacija u Hrvatskoj i BiH, uključujući i otkriće i identifikaciju ubijenih Srba u Gospiću, a zatim i žrtava jedinica Nasera Orića od Kravice, Skelana, Bratunca, Sandića, Fakovića, pa do Zvornika.
- Svi ti obdukcioni nalazi i zapisnici predati su, još pre desetak godina, Haškom tribunalu i nadležnim državnim organima Srbije i Republike Srpske - kaže Stanković.
- Mnogi su govorili da se u Hagu utvrđuje pojedinačna odgovornost ne shvatajući da su optuženi pred ovim sudom bili predstavnici državnih institucija ili su obavljali najviše državne funkcije. Zbog te činjenice donete presude će u znatnoj meri označiti istoriju proteklih 20 godina i prikazati Srbiju i njene građane na ovaj ili onaj način - ocenjuje Stanković.