"Treći svetski rat je počeo u Srbiji"
- Papa je ukazao na tu činjenicu, a ja bih dodao da je počeo u Beogradu, napadom NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine - kaže u razgovoru za "Vesti" ugledni član Demohrišćanske unije (CDU).
Vimer je bio jedan od retkih nemačkih političara koji se javno suprotstavljao odluci NATO-a da napadne SRJ i učešću svoje zemlje u toj agresiji.
U brojnim nastupima ukazivao je na to da napad na SRJ predstavlja prekretnicu u međunarodnim odnosima, a da će intervencionizam na kome insistiraju SAD dovesti do pogubnih posledica po svet. Između ostalih, ovih meseci prisustvujemo nekima od njih dok kolone izbeglica iz ratom zahvaćenih zemlja pokušavaju da se dokopaju Evrope, a islamski ekstremisti, iz osvete prema Zapadu, seju strah terorističkim napadima.
Merkelova sprovodi puč
Naš sagovornik pripada onoj struji u CDU koja se oštro suprotstavlja politici Merkelove prema migrantima.
- Ono što radi kancelarka je puč protiv sopstvenog pravnog poretka. Mi smo zemlja koja može da se razume i koju drugi razumeju samo kada se njome upravlja zakonima, a kancelarka je prosto ukinula neke zakone koji vladaju u Nemačkoj i Evropi. Nemačkom narodu ne objašnjava kakva je njena politika, a za mišljenje ne pita ni Bundestag. Mi živimo u demokratiji, a ne u demokratskom centralizumu.
- Nakon ujedinjenja Nemačke, Evropa je vodila samostalnu spoljnu politiku sve do napada na SRJ, kada je počela da sledi Vašington. Posle ujedinjena, Nemačka, Holandija i Danska uvidele su značaj Sredozemlja za mir u Evropi i pokušale su da sve države tog regiona integrišu kroz saradnju, a u skladu s Helsinškom poveljom. Bili smo svesni opasnosti i toga da su mnogi ljudi iz tih zemalja svoju budućnosti videli u Evropi. Ideju su osujetili SAD i Izrael. Jevreji su imali jednu drugu predstavu kako bi trebalo da izgleda taj razvoj i mi sada moramo da se bavimo posledicama takve politike - analizira naš sagovornik.
Pročitajte još:
* Rusija: Srbija nije rizična, ali jesu Crna Gora, Makedonija, Rumunija...
* Iza zatvorenih vrata: Koje oružje Srbija zaista dobija od Rusije?
Vimer je proteklih dana boravio u Beogradu, gde je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj miru i bezbednosti u svetu, a povodom godišnjica odluka na Jalti, Potsdamu i Helsinkiju koje su trebale da zacementiraju temelje svetskog mira. Kao gost u tuđoj zemlji, po nepisanom nemačkom pravilu da se u inostranstvu ne kritikuje sopstvena država, izbegao je da direktno odgovori na pitanje da li će nezadovoljstvo Nemaca zbog politike "otvorenih vrata" prema migrantima staviti tačku na mandat do juče, činilo se, tako moćne kancelarke Angele Merkel.
Došljaci iz bivše SFRJ miroljubivi
Vili Vimer smatra da jačanje ekstremne desnice zbog migrantske krize neće ugroziti strance koji godinama žive i rade u Nemačkoj.
- Imamo milione stanovnika koji su došli iz raznih država, između ostalog, i iz zemalja bivše Jugoslavije. Još za vreme ratova u Jugoslaviji videli smo da su se Srbi koji su dolazili sa tih područja ponašali miroljubivo, tako da ne bi trebalo ni u snu da se plaše da bi moglo da dođe do neraspoloženja Nemaca prema njima.
- Neću ništa reći o gospođi kancelarki koju vrlo dobro poznajem. Hoću da ukažem na to da većina Nemaca nije zadovoljna trenutnom politikom. Mi smo izabrali kancelarku, a ne caricu. Ako čovek želi neko drugo mišljenje, on mora da pita Bundestag, što kancelarka nije uradila - konstatuje član Merkelinog CDU i bivši portparol te stranke.