"Žele da izvuku Srbiju iz ruskog zagrljaja"
Pozivajući se na neimenovanog sagovornika, "Jutarnji "navodi da Evropa, pritisnuta problemima, više gotovo i ne razmišlja o proširenju. Ko je ušao, ušao je, ističe se i napominje da su zemlje jugoistoka zbog toga sve nervoznije - od Srbije koja čeka otvaranje prvog poglavlja do Makedonije koja se nije pomakla s mesta.
Pročitajte još:
* ID preti i Srbiji: Spaliće vas plameni rat! (VIDEO)
* Rusija + Francuska = noćna mora ID
Na Kosovu je, podseća sagovornik "Jutarnjeg", prikupljeno brdo potpisa protiv normalizacije odnosa sa Beogradom, a BiH 20 godina posle Dejtona grčevito traži nova rešenja. Istovremeno, Crna Gora bi do kraja godine trebalo da dobije pozivnicu za ulazak u NATO, čemu se Rusija žestoko protivi.
- U takvoj situaciji SAD od Hrvatske traži da ponovo preuzme ulogu lidera u regionu i na neki način povuče zemlje regiona prema Zapadu. Američki cilj je izvući Srbiju i Republiku Srpsku iz ruskog zagrljaja i smanjiti uticaj Turske na BiH - rekao je neimenovani sagovornik lista.
Napominje da će to biti sve samo ne formalni samit na kakve smo u prošlosti bili navikli.
- Inicijativa da američki potpredsednik Džo Bajden poseti Zagreb došla je od hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, ali ju je svesrdno prihvatila i Bela kuća. Bajdenov dolazak poklopio se s osetljivim trenutkom kada se Evropa bori protiv terorizma, a sve je više i terorističkih prijetnji iz Bosne i Hercegovine pa je američkoj administraciji izuzetno važno vratiti se 'za stol' na jugoistoku Evrope - navodi se.
Merilo se, stoji, da li je iz bezbednosnih razloga trenutak da Bajden dođe u Evropu, ali je procenjeno da Hrvatska ima veliko iskustvo u organizaciji skupova i da je uvek do sada to radila besprekorno.
Prema rečima visokog diplomatskog izvora, uz napomenu da su Bela kuća i sve službe koje su učestvovale u pripremama Bajdenovog puta zaključili da nema razloga za odgađanje dolaska potpredsednika SAD.
Glavna tema - borba protiv terorizma
Stoga će zagrebački vanredni samit šefova država regiona biti važan iz najmanje tri razloga.
Između ostalog i zato što će lideri jugoistoka od Bajdena i predsedavajućeg Evropskog saveta Tuska čuti koje se mere preduzimaju u globalnoj borbi protiv terorizma. Istovremeno, predsednici zemalja jugoistoka Evrope preneće važne informacije o tom gorućem svetskom pitanju drugom čoveku Amerike, a to se, kako je navedeno, posebno odnosi na "trojicu članova Predsedništva BiH, te šefove država Srbije, Kosova i Makedonije".
Glavna tema razgovora biće jačanje institucija država regiona u borbi protiv verske radikalizacije. To se pre svega odnosi na jačanje policijskih i obaveštajnih kapaciteta država u regiji te jačanje legitimnih verskih zajednica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji.
Prema rečima naših sugovornika, razgovaraće se o tzv. hrvatskom modelu međucivilizacijskog dijaloga i odnosa s verskim zajednicama, a konkretno o tome kako valja primeniti hrvatski model odnosa države i islamske zajednice. Naime, dijalog i izuzetnu saradnju s državnim institucijama predstavnici Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj navode kao primer toga kako bi država i društvo trebalo da se odnosi prema islamskoj zajednici.
- Naši sugovornici nam naglašavaju da u tom kontekstu islamska zajednica u BiH nije problematična. Uostalom, nakon napada u Parizu i i Sarajevu upravo su predstavnici tamošnje islamske zajednice najoštrije osudili te događaje. Problem su radikalne struje u islamskoj zajednici u Srbiji, odnosno na Sandžaku i Makedoniji. Prema svim obaveštajnim podacima upravo je Sandžak jedno od važnijih središta regrutacije islamističkih boraca koji odlaze u redove ID u Siriju i Irak. Osim toga, u tamošnjoj islamskoj zajednici veliki je broj radikalnih imama koji pozivaju na borbu protiv tekovina zapadne civilizacije - navodi "Jutarnji".
Hrvatskoj je američka administracija namenila posebnu ulogu kao najpouzdanijem savezniku u ovom delu Evrope s kojim je ostvarena i izuzetno dobra vojna saradnja. Doprinos Hrvatske u borbi protiv terorizma je značajan, iako često nevidljiv, a to se od Hrvatske očekuje i ubuduće. Uloga njenih službi i nadalje će biti nadzor stanja u Bosni i Hercegovini i bliska saradnja s obaveštajnim službama u toj zemlji.