Nisu građanska prava užička pršuta

"Svaki građanin, pa bio on bogat ili siromah, ima puno pravo da rekne: Ako hoćeš da te vermam (po narodski: uvažavam), i slušam taj zakon, moraš pitati i mene ko će ga i kako će ga graditi, pošto se to i moje kože tiče. A ne ovako, zasednu njih nekoliko gazda i gospode pa navrljaj ovoliku hrpu zakona, a ti sirotinjo posle samo pogni šiju, upregni se i vuci što ti je natovareno. Nećemo više tako, beli! Da plaćamo državi koliko ko može prama svom stanju, ali da država ne trguje i ne piljari sa građanskim pravima svojih državljana. Građanska prava nisu užička pastrmka da ih država krčmi na 20 para, pa ko više plati, onome veći režanj i da odreže. Svaki čovek, pa bio bogat ili siromah, samim rođenjem dobija tapiju na sva građanska prava, pod uslovom da od građanskih tereta snosi onoliko koliko mu je moguće."

(Pera Todorović, novinar i osnivač Narodne radikalne stranke, 1882)