Špijuni zarađuju dok teroristi ubijaju
- Većinu atentata nismo sprečili, jednostavno smo imali sreće - izjavio je posle napada u Parizu Mark Trevidik, dugogodišnji francuski sudija za antiterorizam. Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev, uprkos svemu izjavio je da "nema pukotina u radu obaveštajnih službi". I u Belgiji je ovih dana vidljivo stanje nemoći onih koji treba da štite građane.
- Francuska sledi put koji su zacrtale SAD i koji je vodi u propast - rekao je Vilijam Bini, bivši visoki oficir američke obaveštajne agencije NSA, koji je prošle nedelje bio gost Foruma demokratije Saveta Evrope u Strazburu.
Pročitajte još:
* Centrala NATO u Briselu radi "od kuće"
* Završene akcije u Briselu: Najtraženiji terorista i dalje na slobodi
Bini zapravo govori o tome da su građanima uskraćeni zaštita i bezbednost u trenutku kada su se obaveštajne službe prebacile na ilegalno masovno prisluškivanje kako bi onda prikupljene informacije predavali agencijama i firmama iz privatnog sektora sa kojima imaju ugovore.
Sa ovom praksom prvo su počele obaveštajne agencije u SAD. Ona je postala raširena u vreme Klintonove administracije kada je državni budžet za obaveštajnu delatnost drastično umanjen i kada je privatizacija državnih službi postala ključno načelo vladine politike. Kako otkriva Tim Šorok u knjizi "Špijuni za iznajmljivanje", na koju upućuje Bini, posle atentata napada na kule blizankinje 11. septembra 2001, CIA i druge obaveštajne agencije na sve strane su nudile iznajmljivanje svojih analitičara i lingvista i sve više poslovale kao korporacije koje gledaju da steknu dobit.
Ekstremisti zaposleni na aerodromu
Posle uvođenja vanrednog stanja francuska policija je obavila pretres ormara u garederobi zaposlenih u privatnim firmama na aerodromu "Šarl de Gol". Ispostavilo da nekoliko desetina njih imaju bedževe koji im omogućavaju pristup pisti iako ih policija ima u dosijeima kao radikalizovane elemente sklone ekstremnoj verziji islama.
Pretvaranje države u privatni biznis je pogrešan put SAD koji su sledile i Francuska i druge zapadne obaveštajne službe, a o čemu govori Bini, matematičar i stručnjak za kodove koji je 2001. godine napustio NSA.
Leva desna politika
Uoči napada u Parizu sindikat policajaca je upozoravao na loše uslove rada i da zbog štednje policija iznajmljuje vozila bez oznaka od privatnih firmi. Socijalistička vlada išla je stopama bivšeg predsednika desnog centra Sarkozija i objavila korisnu strategiju saradnje sa privatnim sektorom bezbednosti u kome radi više od 200.000 ljudi.
Gostujući prošle nedelje u Savetu Evrope, neposredno posle atentata u Parizu, u nekoliko navrata ponovio je da "samo prisluškivanje zasnovano na praćenju sumnjivih grupa, a ne masovna kontrola celog sveta, može da bude korisno i dovede do toga da obaveštajne službe zaista urade svoj posao i spreče napade".
Službeni psi ujedali putnike
Bezbednost na aerodromima u sve većoj meri odrađivale su privatne firme čiji je cilj bio da što manje potroše na obuku zaposlenih, a što više zarade. Tako se dešavalo da neukim bezbednjacima budu povereni psi koji su ujedali putnike umesto da ih štite. Od 2007. do 2012. godine iz francuske policije otpušteno je skoro 14.000 policajaca. Mnogi od njih prešli su u privatni sektor.
Masakr 13. novembra u Parizu, u kojem je ubijeno 129 nevinih građana, kao da su probudili francusku javnost. Umesto obećanih ušteda na državnim službama, predsednik Fransoa Oland je najavio vanredno povećanje budžeta za bezbednost za 50 milijardi evra. Policija će prestati da otpušta i počeće da zapošljava, najavila je francuska vlada.