Ovo su najomraženiji pojmovi u Srba
Naime, ispitanici su navodili koji su to njima najmanje omiljeni, tj. najomraženiji pojmovi, pa se ispostavilo da je na prvom mestu GMO sa 90 odsto, a zatim NATO - 87 odsto, Hag - 84 odsto, i na kraju privatizacija "Telekoma" sa 76 odsto, piše "Alo!".
U ovom istraživanju učestvovali su građai iz cele Srbije, a rađeno je na uzorku od 1.300 ljudi različite starosne dobi i stepena obrazovanja.
Komentarišući rezultate ove zanimljive studije, sociolog Ivan Živkov objašnjava da je takvim odgovorima doprinelo to što su baš ta četiri pojma jako zastupljena u medijima.
- Prvenstveno mislim na privatizaciju Telekoma, o tome se dosta priča. Za NATO i Hag takođe nisam nimalo iznenađen, budući da se već godinama u Srbiji konstnantno pominju, i to u negativnom kontekstu - objašnjava Živkov.
Goran Tomin, psiholog i psihoterapeut, kaže da ovakvi rezultati oslikavaju mentalitet našeg naroda.
- Možda bi se na prvi pogled moglo zaključiti da se radi o četiri stvari koje, na neki način, ugrožavaju integritet naroda, odnosno nacije. Takođe, još jedna zajednička linija koja bi mogla da se provuče kroz ova četiri pojma jeste emocija. Kada je u pitanju GMO, kao što znamo, to su genetski modifikovani organizmi, odnosno hrana, a radi se o relativno novoj temi. Kada je nešto novo i nepoznato, lako može doći do straha. Verujem da nikom nije čudno zašto se NATO našao na spisku najomraženijih pojmova. Samo naši najmlađi sugrađani nisu bili direktni svedoci bombardovanja. Hag je pojam koji koji se vezuje, ne toliko za integritet i opsanost po narod, koliko, kao takav, predstavlja pretnju po identitet naroda - kaže Tomin.
On je istakao i da privatizacija Telekoma asocira na negativna iskustva koje je većina pojedinaca doživela na svojoj koži.
- Radi se, naravno, o rezultatima privatizacije mnogih državnih firmi i kompanija. Bez obzira da li su nacionalne kompanije prodate domaćim ili stranim vlasnicima, doživljaj je sličan tome da nam je nešto oteto. Anketa pokazuje da se i dalje bavimo opstankom.
Sa njim je saglasan i sociolog Ratko Božović, koji ističe da je to posledica predrasuda, pogrešnih uverenja i neznanja.