Nole, ma neka si im... sve sa spiska

Iskolačenih očiju i raširenih zenica, na sreću bez bele pene na ustima, uz gunđanja, psovanja, kunjenja, prozivke, provokacije, ometanja pred servis, aplauze na greške - većina je britanskih teniskih navijača ispratila Noletove mečeve u Ujedinjenom Kraljevstvu ove godine (pa i prethodnih, da se ne lažemo). Jednostavno, nisu mogli da prate njegove mečeve s osmehom, jer su Đokovićevi rivali, koje ta većina bodri jer nisu Đoković, a ne zato što baš, baš za njih navija, pretežno bivali poraženi od najboljeg i razloga za zadovoljstvo publike i nije bilo. Tako je bilo i prvi put usred Londona ove godine, na Vimbldonu, tako beše i sada, na upravo završenom Masters kupu.

Samo je jedna publika na svetu grđa od britanske. Amerikanska. U smislu glasnosti provokacija i nepoštovanja pravila kulturnog ponašanja na tribinama, kad je reč o tenisu. Ali, Amerikanci se bar ne prave da su izmislili kulturu poput Britanaca - oni kažu, u svim sferama života - najjači smo, mi određujemo pravila ponašanja. Ako je nama OK da ometamo Đokovića dok igra, onda je to OK. No dobro, utišao je Novak i tu publiku ove godine, osvojivši US Open (i poneki masters)... I to je OK.

Prošetao je Novak, dakle, Londonom i Njujorkom ove godine kao teniski gospodin No.1. Svestan da mu nema ravnog, nije vređao rivale ni publiku, nije potcenjivao i nipodaštavao kolege, samo je kao tiha voda rušio sve pred sobom. Nenametljivo i sa osmehom, uvek uz reči hvale za nekulturnu publiku i u Velikoj Britaniji i u SAD. Jedino je bio aždaja na terenu, ali to ide u opis posla. Tako se, u stvari, nekulturnima odgovara na nekulturu - ne kao što bih im ja ... sve po spisku, nego kao Đoković - napraviš spisak i pobediš sve sa spiska. I zato, Nole, naka si im ... sve sa spiska!