Rusija i SAD: Koalicija nephodna, ali malo verovatna

Nedelju dana straha, stvarnih i izmišljenih bombi, nove žrtve u Maliju. I legitimno pitanje - koliko žrtava su spremni da podnesu svetski lideri, pre nego što ozbiljno počnu da se bore protiv terorizma. Ako je suditi po onome što se do sada dogodilo odgovor bi bio - mnogo. Jer takozvana "velika koalicija" još nije stvorena. A kako stvari stoje - najverovatnije neće ni biti.

Sa Asadom, ili bez njega

Iako je do sada zvanična Amerika više puta rekla da rušenje Asada nije baš prioritet prioriteta, američki predsednik se ovih dana ponovo setio sirijskog lidera i zatražio od Rusije i Irana da se opredele - "hoće li nastaviti da podržavaju Asada ili će se pridružiti međunarodnim naporima sa ciljem da se unište ekstremisti". A to što on i dalje naoružava ekstremiste - ponovo nije važno. Nije važno ni to što "međunarodni napori" za godinu dana bombardovanja nisu postigli ništa osim da se Islamska država učvrsti, terorizam ohrabri i ojača i da oni koje je zapadna koalicija obučila da ratuju protiv Asada, priđu Islamskoj državi.

Nema, naravno, američki lider ništa protiv velike, niti protiv bilo kakve koalicije, ali pod njegovim uslovima. Ukloniti Asada uz pomoć "dobrih terorista", i onda se povući i ostaviti Siriju da krvari, narode u njoj da se kolju i ubijaju, ukratko - učiniti da podeli sudbinu Libije, Iraka i svih onih nesrećnika kojima je život uredila Amerika.

Moskva ima drugačije ciljeve, nju od Sirije i Irana, Iraka ne dele okeani, već samo nekoliko stotina kilometara i veoma joj je važno da u komšiluku ima mir. Tim pre što se svaki rat vrlo lako preliva i na njenu teritoriju. Rusija zato vrlo ozbiljno ratuje u Siriji, i za dva meseca je uradila više nego svi članovi američke koalicije zajedno. Uz to, za razliku od bliskoistočnih partnera Zapada, sigurno neće voditi pojedinačne pregovore sa određenim zemljama, niti će se jednom rukom boriti protiv terorista, a drugom ih hraniti, kao što neki već čine.

Rusija težak, ali neophodan partner

Koalicija jednih, drugih i trećih, bila bi sigurni pobednik u ovom zaista teškom ratu. Ali, takve koalicije najverovatnije neće biti. Razlog je prost - da bi napravile koaliciju sa Rusijom, zapadne zemlje bi morale da promene svoj odnos prema njoj. Kako reče bivši ministar inostranih poslova Francuske Igor Vedrin: "Zapad treba da se odnosi prema Rusiji kao prema partneru, partneru teškom, ali neophodnom". Prosto, ali to podrazumeva da Zapad prizna svoj poraz u Ukrajini, da ukine sankcije Rusiji…

Uz to, Moskva i Zapad imaju protivurečne stavove o tome protiv koga se bore. Francuski predsednik Oland poziva na veliku koaliciju za borbu protiv Islamske države. Slično govori i italijanski premijer Renci. Moskva, međutim smatra da nije Islamska država jedini problem, već i brojne terorističke grupe smeštene u rovovima severa Sirije koje SAD nazivaju "dobrim teroristima". Bez likvidacije tih grupa, koje sprečavaju prolazak Asadove vojske na istok, problem neće biti rešen. Uz to, Moskva insistira na tome da se odluka o odlasku ili ostanku Asada ostavi sirijskom narodu, dok je za Zapad najveći mogući ustupak formulacija "da Asad može da ode kasnije“.

Zato se saradnja, koliko je poznato, za sada ograničila na dva simbolična slučaja - Britanci su predali Rusiji podatke o katastrofi ruskog aviona. Isto su učinili i Amerikanci. Ostalo je da se nadamo da tu nije kraj, i da će na konačnu odluku možda uticati sve češći apeli i evropske i američke javnosti da je u ovom trenutku važnije pozabaviti se borbom protiv terorističkih organizacija, nego rušenjem sirijskog predsednika.