Čuvar srpske tradicije i muzike
- Danas imamo srpsku muziku koja je sačuvana u okviru Radio Beograda i Velikog orkestra RTS. Oni su čuvari naše izvorne muzike, koja je nastajala još pre Drugog svetskog rata, pa do danas. Ali, imamo i drugi pravac, a to je etno muzika ili zapisi, i tu se sad javlja jedno polje širokog interesovanja novih ansambala i mladih ljudi. Fascinirani našom muzičkom tradicijom i baštinom koji ovi mladi ljudi istražuju, stvara se jedan broj obrazovanih etnomuzikologa koji će učiniti mnogo da se oživi ono što je naše izvorno blago. Ali, potrebno je mnogo više uključiti medije, produkcijske kuće i izdavaštvo. To treba da se postavi na noge jer smo otišli u jednom drugom pravcu subkulture, antisrpske kulture i svega onoga što je suprotno našoj tradiciji - kaže Ljuba Manasijević i ističe da je jako važna i duhovna muzika, te da je na tom polju učinjen i najveći pomak.
- Naši stari majstori duhovne muzike poput Mokranjca dali su pečat srpskoj duhovnoj muzici. Voli naš narod i vizantijsku muziku, hilandarsko pojanje, a oni koji su bliski crkvi i veri mogu to i da osete, da dožive i da na neki način to i prenesu - dodaje Manasijević.
Da li smatrate sebe čuvarom srpske tradicije?
- Da. Smatram da sam ostao na onim putevima kojima su hodili naši preci. Trudim se da nešto uradim, a koliko je uspešno pokazaće vreme. Mislim da bi svako morao razmisli o tome, onaj ko stvara muziku da to treba da ostane za duže vreme, a ne samo za jednokratnu upotrebu. Ali, svako ima svoj pristup.
Era rijalitija
- Definitivno živimio u eri rijalitija i turbo folka, ali da li to zavisi od nas? Mi smo ti koji određujemo da li ćemo to da gledamo. Ne znam ko je dozvolio da se to nađe na programu. Imamo slobodu koja prevazilazi sve granice pristojnosti. Kom profilu ljudi bi to trebalo prikazivati a da mu bude lepo dok gleda?! To je totalna ludost i deca to gledaju. Mediji su tu uticajni i čudim se što svaki dan objavljuju šta je neko uradio u rijalitiju. To nikada nije bilo. Da li su mediji u takvoj krizi da to moraju da objavljuju? Ako ne mogu da prodaju novine onda, neka ih ugase - kaže Manasijević.
Koliko vas pogađa sve ovo što se događa s Kosovom?
- Vrlo sam vezan za Kosovo, pisao sam u želji da se održi taj kosovski duh, misao o Kosovu. Tako treba i da se nastavi jer ako sačuvamo Kosovo u nama, u srcu, mislima, osećanjima, pesmama, knjigama, oni nam ga ne mogu oduzeti. Kada je u pitanju ova priča oko Uneska, za mene je to totalna ludost. Jer kako drugačije da objasnimo da neko ko ruši crkvu, ko ruši krst, ko je zapalio mnoge crkve sad treba da bude vlasnik toga i da se on predstavlja da je to njegovo. Živimo, nažalost, u svetu gde su takve stvari van svih normalnih pojmova. U celom svetu se dešavaju veštačke stvari, recimo, sa izbeglicama. Mi znamo ko to pravi, ali moramo to i da kažemo. Ne možemo da gledamo da sve propada, a da ćutimo.