I šta ćemo kad se otope glečeri?!
Južnoameričke zemlje Bolivija, Ekvador i Peru, duž kojih se prostiru Andi, većinom se snabdevaju vodom iz ogromnih glečera. Međutim u izveštaju Svetske banke iz 2009. godine, stručnjaci upozoravaju da bi klimatske promene mogle potpuno da unište te glečere što bi dovelo u pitanje ne samo izvore vode, već i energije i hrane. Tačnije, u poslednjih 30 godina tropski glečeri su već ostali bez više od jedne petine leda i snega.
- Doći će dan kada ledena ploča Kelkaja više neće postojati kao ni istorija koju čuva u sebi, što znači da na neki način takođe pokušavamo da spasimo našu istoriju koja će biti izgubljena ukoliko planeta nastavi da se zagreva - kaže paleoklimatolog, Loni Tomson.
Analizirajući vazdušne mehure i čestice prašine koje se nalaze u ledu, naučnici mogu da mapiraju prošle klimatske promene i vulkanske erupcije. Prema raspoloživim dokazima, zaključeno je da su ljudi počeli da zagađuju Južnu Ameriku u 16. veku, odnosno kada su španski konkvistadori primorali starosedeoce da počnu da iskopavaju srebro.
- S obzirom da se ledene ploče tope i sve što je kontaminirano u njima će dospeti u prirodu, voleli bismo da izmerimo tu kontaminaciju i da utvrdimo da li bi imala uticaj na ljudsko zdravlje - objašnjava Emili Bodon, istraživač na postdoktorskim studijama.
Ipak, najveći porast zagađenja i najbrže topljenje leda počelo je u 20. veku. Na seriji fotografija, koje su napravljene tokom 33 godine, vidi se kako se jedan od glečera povukao za skoro 50 odsto.
- Vidimo da se glečeri sve više povlače vremenom i to je zbog toga što temperature rastu, i ako temperature nastave da rastu, to znači da će se povećati koncentracija izotopa - kaže Rosana Sijera, istraživač na postdoktorskim studijama.
Naučnici ističu da je ledena ploča Kelkaja jedna od svega nekoliko preostalih mesta na Zemlji gde još uvek može da se izučava kako su ljudi uticali na kvalitet vazduha u periodu pre industrijske revolucije.