Šojble: Izbeglice kao lavina
- Lavina se može izazvati kada neki neoprezni skijaš dođe do ivice i pokrene malo snega - rekao je ovaj nemački političar i dodao da niko ne zna hoće li lavina stići do doline ili samo do gornje trećine padine.
Doseljavanje je, kako je rekao Šojble, "randevu našeg društva sa globalizacijom". Pritisak migracije Evropa može samo zajednički da reši ili "može da postane veoma loše za sve nas".
Nemačka nije u stanju sama da reši problem, takođe ni sa kontrolama na granicama, već samo u evropskom savezu.
Generalni sekretar SPD-a Jasmin Fahimi je u međuvremenu potvrdila izveštaj po kome se trenutno ne zna tačan broj izbeglica u Nemačkoj, što po njoj "ne iznenađuje". Zbog kaskanja u registrovanju, brojke o spajanju porodica, kvalifikacijama i sličnom - puka su spekulacija, kako je rekla. Otuda je zagonetka zašto se ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer još nije pobrinuo oko toga da se poveća broj zaposlenog osoblja u Saveznom uredu za migraciju i izbeglice, jer samo brzom registracijom može da se uvede red.
"Zidojče cajtung" piše da je političarka Zelenih, Renate Kinast, postavila vladi zahtev u vezi sa tim. "Svako ima razumevanje za to da je teško utvrditi broj izbeglica u Nemačkoj, ali da vlada nema pojma koliko se ljudi trenutno nalazi u prihvatnim centrima, to je - blamaža," ocenila je Kinast.
Merkelova odoleva
U medijima se stalno iznova potkrepljuju glasine da ministri Mezijer i Šojble rade iza kulisa na tome da Merkelovu prisile na promenu kursa. Povratak na Dablinski sporazum vezano za sirijske izbeglice, na čemu je insistirao Mezijer, samo je potvrda toga. Čak se spekulisalo i o puču, ali mnogi takve planove smatraju neosnovanim. "Merkelova trpi pritisak i sve joj je teže da drži poklopac na loncu", kaže berlinski ekspert Oskar Nidermajer. Međutim, o borbi za moć ne može biti reči, jer u Uniji ona nema pravu konkurenciju. Jedan predstavnik vlade je rekao da "kad bi Merkelova imala osećaj da joj neko iz vlade podriva politiku, ona bi ga već otpustila".
U jednom izveštaju SPD-a se zahteva angažovanje Bundesvera u savladavanju izbegličke krize. Između ostalog, predlaže se da se ponovo aktiviraju prevremeno penzionisani vojnici i civilni službenici kao do sada "netaknuti rezervoar stručnog kadra", koji bi mogao da se ponovo stavi u službu na period do dve godine. Ministarstvo odbrane treba da proveri ko od penzionisanih službenika i vojnika ima potrebne kvalifikacije da pomogne prilikom obrade zahteva za azil.