EU diže ruke od Ukrajine i okreće se Rusiji

Krize s kojima se suočila Evropska unija u poslednje vreme najviše bi negativno mogle da utiču na zemlje koje nisu u evropskoj zajednici, pre svega na Ukrajinu, piše naučni saradnik Američkog instituta za preduzetništvo u Vašingtonu Dalibor Rohač u članku za Fajnenšel tajms.

Evropska unija će najverovatnije prebroditi migrantsku krizu, probleme s Grčkom i mogući izlazak Velike Britanije iz EU, nekako će izaći na kraj s teškoćama, ali će biti veoma oprezna prema prijemu istočnih partnera. Ujedinjeni "evropski front“ prema Rusiji zbog događaja u Ukrajini krajnje je "nestabilan“, i pre ili kasnije zameniće ga realizam u odlučivanju o daljem širenju Evropske unije.

"Realna politika", u korist interesa Nemačke i Francuske

Na prvo mesto će izaći "nacionalni interesi“ Nemačke i Francuske, smatra Rohač. Nedavne posete Moskvi vicekancelara i ministra ekonomije Nemačke Zigmara Gabrijela i bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija, očigledan su pokazatelj da evropski političari streme slabljenju sankcija protiv Rusije i podržavanju ekonomskih veza među zemljama.

Prema mišljenju politikologa, evropske zemlje se vraćaju vođenju "realne politike“, a ako pređu na puni režim "Tvrđave Evrope“, onda će iščeznuti šanse za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. U Moldaviji se već znatno umanjila težnja ka prisajedinjenju EU, proevropska koalicija je propala. Zatvorio se prozor reformi, koji je bio otvoren prema Ukrajini u prvoj godini posle "Majdana“, piše politikolog.

Uniju baš briga za "istočnjake", Rusi će širiti uticaj

Devedesetih i početkom dvehiljaditih mnoge zemlje postsovjetskog prostora aktivno su sprovodile ekonomske reforme jer je pred njima bila perspektiva stupanja u EU. Sada Ukrajinci ne vide nikakvu "nagradu“ (ako se isključi neznatna finansijska pomoć) za reforme koje su uspeli da sprovedu u proteklih godinu i po dana.

Rohač smatra da se u Evropskoj uniji sada uočava nedostatak liderstva: ni nemačka kancelarka Angela Merkel, ni bilo koji drugi uticajni evropski političar, ne razmatraju prisajedinjenje istočnih suseda kao prioritet Evropske unije.

Autor teksta pretpostavlja da će, ako Evropska unija ne obrati pažnju na susedne zemlje, one pasti pod uticaj Rusije.