Na tenderu pobeđuju banke
Delo je Beograđanina, penzionisanog hemijskog tehničara Borivoja Vujića, koji je više od dve decenije profesorski sakupljao i stvarao razne eksponate kao što su vozovi, tramvaji, zabavni park, vetrenjače, vodenica i mnogi drugi objekti koje je izrodila civilizacija. Kao prateći program, uz maketu obavezno idu i dve kolekcije od 1.048 Barbika i 2.000 malih automobila.
Maketa je stvarana od 1990. do 2000. godine i u nju je ovaj penzionisani hemijski tehničar ugradio svu svoju ljubav prema modelarstvu, koju neguje od dečačkih dana. Pri izradi, koristio je razne materijale: drvo, plastiku, itison, čačkalice, sunđer, bombone... Uspeo je da predstavi ljude, životinje, puteve, pruge, mostove, rudnike, rafinerije, narodne običaje, sportove.
Preskup zakup
- Namera mi je bila da deca ovu izložbu dožive kao nastavno sredstvo, jer sadrži sve pojmove o kojima uče u predškolskom uzrastu i osnovnoj školi. Osim što je edukativno sredstvo za najmlađe, zanimljiva je i za turiste, jer predstavlja ono što im Srbija nudi za razgledanje - naglasio je Borivoj Vujić, uz napomenu da su Barbike vlasništvo Tare, jedne od njegove tri ćerke, koja je i gradonačelnik ovog grada-makete, u drugom mandatu, a pasija sakupljanja automobila igračaka kod njega se javila još dok je bio dečak.
Prvi put je najveća maketa na Balkanu javno prikazana 2000. godine, u beogradskom Pionirskom parku, gde je izazvala oduševljenje posetilaca, naročito najmlađih, a nakon toga bila je postavljena i ispod tornja na Avali, u Beogradskoj areni i šoping centru Stadion. Posle Beograda, maketa je nastavila svoje putešestvije, videli su je stanovnici nekoliko evropskih gradova i žitelji gotovo svih gradova u Srbiji, a nedavno i najmlađi posetioci u Zrenjaninu.
- Hteo sam da ova izložba dobije stalno mesto u Beogradu, ali u tome nisam uspeo. Kao lokacija odlična bi bila Knez Mihailova, ali u njoj su cene zakupa previsoke, i to je jednostavno nemoguće, a i kada se raspiše neki tender za prostor koji bi po veličini odgovarao, na njemu pobeđuju banke ili kladionice - rezignirano nastavlja Borivoj, ističući da svaka seoba i novo postavljanje izložbe zahtevaju veliki napor pri transportu, jer mora strogo da se vodi računa da se nešto ne ošteti, a onda je potrebno nekoliko dana da se sve postavi na svoje mesto.
Maketa inače prikazuje svet i uticaj čoveka na njega. U ideji njene izgradnje obuhvaćene su nastavne teme koje osnovci uče od prvog do četvrtog razreda u okviru predmeta Svet oko nas i Priroda i društvo. Fontana, sportski tereni za fudbal, košarku, bazeni sa kupačima, železnička i autobuska stanica kroz koje tutnji gomila vozova i autobusa, zgrade, zoološki vrt, čak i metro, napravljeni su od kartona, plute, kamenčića i šmirgle.
Velika igraonica
Plod hobija
Zamišljeni grad je nastao iz hobija.
- Da sklopim celu maketu bilo mi je potrebno 10 godina. Još sedamdesetih pravio sam kućice od meke plastike. Kada se nakupilo tih kućica, odlučio sam da ih smestim na jedno mesto - kaže Borivoje.
- Koristio sam sunđer za drveće, etison za živu ogradu, a tu su automobili i ljudi koji daju živost celom doživljaju. Svoje mesto u gradu našli su i saloni automobila, rudnik, rafinerija, cirkus, zoološki vrt, robne kuće i još mnogo toga. Sa druge strane je selo na čijem se početku nalazi bistro jezero. U selu su voćnjak, košnice, oranice, vodenica, brdski predeo, a tu su i domaće životinje. Kada se pomoću struje gradu udahne život, vozovi i ljudi se kreću. Sve sam zamislio kao jednu veliku dečju igraonicu. Kad mališani uđu, prvo počnu da vrište od oduševljenja, a posle se čude kako je sve to napravljeno. Oduševljenje prerasta u euforiju kada vide da sve to živi i ima priču za sebe - objašnjava zadovoljno Borivoj, uz napomenu da su svi eksponati umanjeni 87 puta.
- Još kao dečak došao sam na ideju da napravim nešto svoje i počeo sam od jednog košarkaškog terena u šestom razredu osnovne škole, kada sam počeo da igram košarku. Teren kod škole je stalno bio zauzet i hteo sam da napravim svoj i tako je nastala prva minijatura koja je sada deo makete. A onda je nastala druga, treća, četvrta... Svi mi kažu da bih lepše prošao u nekoj drugoj zemlji nego ovde. Ovde sam se mnogo zlopatio, prvo da bih izložio maketu, treba mi prostor od oko 100 metara kvadratnih, a teško je pronaći domove kulture sa otvorenim prostorom. Na tenderu ne mogu da se takmičim sa kladionicama, a škole imaju svoj nastavni plan, pa moja ideja nailazi na prepreku na svakom koraku.
Dečja kreativnost
- Osnovao sam fondaciju Za decu Srbije - Borivoje Vujić, koja ima za cilj da pomaže najmlađima i da podstiče njihovu kreativnost. Do sada sam pomogao deci sa posebnim potrebama u nekoliko beogradskih škola. Međutim, za tako nešto, kao i za izlaganje moje makete na raznim lokacijama, neophodna mi je pomoć donatora, kojih u ovoj krizi baš i nema. Ali ne odustajem, nije mi teško da demontiram maketu u jednom danu i ponovo je montiram u nekom drugom gradu. To je moja strast, moj život - ne odustaje preduzimljivi Borivoj Vujić.