Ministarstvo za antirusku propagandu
Nemački građani finansiraju medijski rat EU, tvrdi ovaj portal ada pri tom o tome ne znaju ništa jer se stvari dešavaju izvan javnog radara. Činjenica je da zapadne vlade plaćaju novinare u Istočnoj Evropi za neku vrstu antiputinovskih izveštaja na ruskom jeziku.
Kop onlajn već mesecima piše o tajnom medijskom ratu, a sada je i savezna vlada u Berlinu otkrila njegove dimenzije u odgovoru na tzv. malo pitanje partije Levice u Bundestagu. Još od 1. septembra Ist Strakom task fors, pod vođstvom Britanca Žila Portmana, vuče konce iz pozadine kao neka vrsta evropskog "super-propaganda-ministarstva" pod okriljem Evropske službe za spoljne poslove, a nijedno od njih ne podleže parlamentarnoj kontroli EU, podvlači se u tekstu.
Podsetimo, cilj nove organizacije je u martu predstavila evropska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini - a to je "širenje EU ciljeva u istočnom susedstvu", što praktično znači pomoć "nezavisnim medijima" u Rusiji, Gruziji, Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji, Azerbejdžanu i Jermeniji.
Pročitajte još:
* Novi uslov EU: Ako hoće u EU, Srbija mora da uvede sankcije Rusiji?
Ako se novinari u Istočnoj Evropi obučavaju i plaćaju, onda se ne mogu nazvati "nezavisnim". Izveštavaju li ti antiputinovski novinari zaista objektivno o Kremlju ili o zapadnoj ruci koja ih hrani? - postavlja se pitanje.
Štajnmajerov dil
"Dojče vele", koji finansira nemačka vlada, pomaže u izgradnji tzv. nezavisnih medija i obučava novinare, što je deo dila koji je nemački šef diplomatije Štajnmajer najavio još u aprilu.
Istočna Evropa je sve više lopta u rukama NATO-a i EU političara, koji istresaju poreski novac i podstiču antirusko raspoloženje.
- Pri tom Zapad navodi smrtonosni argument da to radi zato što Putin radi isto na drugoj strani, dakle, priznaje da igra po njegovim pravilima. Međutim, upravo to je ekser na mrtvačkom sanduku evropske slobode medija - konstatuje Infokop.
I NATO u igri
Amerikanci su takođe umešani u ovaj medijski rat. NATO vodi u Rigi specijalni centar za strateške komunikacije kao sopstvenu centralu za propagandu. Ukrajina ima ministarstvo za propagandu koje zapadnim novcem ciljano raspiruje antirusko raspoloženje. U Estoniji postoji TV na ruskom jeziku ERR, a slično se planira i u Litvaniji i Letoniji.
Sve to se plaća preko različitih finansijskih instrumenata EU i država članica. Pri tom njihovi građani ne znaju koliko ministarstvo propagande zapravo košta, šta radi i odakle sav taj novac.