Starost lakša sa dobrotvorkom iz Engleske

- Neka našoj dobrotvorki i zaštitnici dragi Bog i svi sveci koje slavimo donesu puno zdravlja, sreće, mira i radosti u njenom domu. Nama je svaki dinar zlata vredan, za lekove i hranu. Ide zima, idu teški dani. Jedva se probijamo do Barelića gde su ambulanta i prodavnica. Ide slava, da presečemo kolač za zdravlje, prvo naših ćerki: Stanke i Jelene. Bog da nam podari malo zdravlja i hleba, ništa drugo ne tražimo. Još smo živi, u božjim smo rukama, kako on kaže, tako će biti. Zato mu se molimo da nas poštedi velikih muka, da ne zalegnemo u krevete i da ne skapavamo sami u planini - kaže 60-godišnji Tomislav, kome vid sve više popušta, a supruga Stanislavka sve manje čuje.

- Teška je starost kad nismo zdravi. Bez Stanislavke ne mogu da se krećem. Muči me, bili smo nekada velika familija. Moj otac je bio priznat domaćin u selu. Imali smo stoku, obrađivali zemlju pored puta, prodavali višak... On i majka, čim su umrli, odjednom, sve poče da kopni, da se suši, kao da neka pepelnica uđe u familiju. Ostadosmo mi, ni živi ni mrtvi. Ćerke, Stanka psihički bolesna, Jelena se ponovo udade, ode za čoveka koji ima sedmoro dece. Kaže, nije joj loše, ako je tako drago nam je. Stanka je čas u kući, čas nije... Kada bane, preti nam ovako starim... Šta da radimo? Nije do nas, neko bi morao i za nju da se pobrine. Takav je naš život, ali ipak ga mi volimo, svakom svitanju se radujemo - priča Tomislav, domaćin bez stoke, bez prihoda, bez socijalne pomoći, bez petla u dvorištu.