Vulinu i Apis adut za izbore
Apis je na osnovu presude vojnog suda streljan 26. juna 1917. godine u Solunu, zbog optužbi da je planirao državni udar i atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, ali je u vreme Titove Jugoslavije, 1953. godine rehabilitovan.
Istoričar Čedomir Antić smatra da pitanje povratka posmrtnih ostataka ovog pukovnika u Srbiju zahteva malo dublju debatu od odluke jednog ministra.
- Vulin ideologizuje stvari. Da Brozov režim nije rehabilitovao Apisa, ministar verovatno nikada ne bi tražio njegov povratak u zemlju. Bilo bi dobro da ova vlada zauzme makar toliko ozbiljan stav kakav su imale prethodne vlade. Ni Koštuničina i Tadićeva vlada nisu bile dostojne trenutka, ali su makar nešto radile. Sadašnja vlada je vrlo tanka - kaže Antić.
Zatro Obrenoviće
Dragutin Dimitrijević Apis bio je generalštabni pukovik vojske Kraljevine Srbije. Organizovao je i vodio Majski prevrat 1903. godine kada su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović.
Bio je jedan od osnivača tajnog udruženja Ujedinjenje ili smrt koje je bilo poznato pod nazivom "Crna ruka". Postoje nedokazane tvrdnje da je kontrolisao Mladu Bosnu i da je organizovao atentat na Franca Ferdinanda.
Streljan je u Solunskom polju sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem.
On smatra da su ovakvi postupci za trenutnu vlast samo izborna kampanja i nasleđe devedesetih godina.
- Ja smatram da svako zaslužuje pravdu, a Apis je bio veliki rodoljub i dete svog vremena. Ali ako govorimo o idealima, svakako nije bio poklonik demokratije. Drugo je pitanje na koji način to gospodin Vulin želi da uradi. To ne treba da bude odluka jednog ministarstva koje već tradicionalno nije u stanju da obavi svoje dužnosti prema građanima - ističe Antić.
On kaže da političari treba da rade svoj posao, ali ne tako što će određene poteze koristiti za glasove na izborima.
- Ovo je još jedna situacija u kojoj se političari mešaju tamo gde ne bi trebalo i rešavaju svoje lične želje ili se dodvoravaju nekome - ističe Antić.