Kosovo je projekat Evropske unije
"Što više informacija dobijamo, sve je teže da ih obradimo. Evro nema alternativu, primirje u Ukrajini je krhko, Bliskom istoku preti požar - svakodnevno smo bombardovani sličnim frazama političara. Zar oni zaista ne znaju bolje ili nas svesno obmanjuju", pita se Broder.
On ironično navodi da više ne gleda "kabare i komedije na nemačkoj TV, već isključivo dnevnike" i posebno je izdvojio izjavu Beate Merk, ministarke za evrointegracije u vladi Bavarske nakon što je 15. februara posetila Kosovo.
"Ministarka sa upravo vratila sa hitnog puta iz Prištine, glavnog grada suverene i milijardama evra pomognute države od strane EU, gde je htela da otkrije šta treba da se učini da se zaustavi reka izbeglica koje hrle ka Nemačkoj", piše Broder i navodi pitanje na mestu voditelja Klausa Klebera: "To je jedinstvena situacija: Vi, takoreći, molite vladu u Prištini da pomogne da se zaustave ljudi da žive u jednoj zemlji koja je kreacija Zapada, koja bez SAD i Evrope uopšte ne bi postojala, i u kojoj očigledno vlada režim koji deset godina nije uspeo da stvori elementarne uslove za život i mesto u kome ljudi žele da ostanu. Sada Nemačka treba da im pomogne u tome da zadrže stanovništvo?"
Ministarka se pravila da ne razume Kleberovo pitanje, kao i mnoga druga u emisiji, napominje Broder, ali je na kraju razgovora ukazala na to da već postoje mnogi projekti koji treba da pomognu razvoju Kosova.
Pisao i za "Špigl"
Henrik M. Broder rođen je 1946. godine u Katovicama u jevrejskoj porodici i jedan je od najpoznatijih publicista Nemačke. On je 15 godina bio novinar nedeljnika "Špigl", potom lista "Velt". Suosnivač je političkog bloga achgut.de i piše za "Velt". Živi i radi u Berlinu.
To je bio kraj intervjua, ali ne i istraživanja ovog publiciste. "Dragi dnevniče, poželeo sam da saznam o kakvim se projektima radi, pa sam jednostavno otišao na internet stranicu predstavništva EU na Kosovu. Prvo sam saznao da ne postoji samo jedan specijalni predstavnik, već da ih ima čak 18 država Unije, a osim toga, tamo deluju mnoge NVO. To znači, Kosovo je projekat EU koja dobro plaćenim radnim mestima opskrbljuje državna predstavništva i brojne NVO - od 1999. godine sa više od dve milijarde evra. Ludilo, zar ne?"
Zatim se autor posvetio analizi projekata "za održivi ekonomski razvoj", "obezbeđivanje evropske budućnosti Kosova", "Kultura za sve - faza 3"... Nažalost, umesto da se u svojoj zemlji odluče za neki od ovih projekata, hiljade Kosovara kreće na put ka Nemačkoj da bi sreću pronašli u srcu Evrope, ili bolje reći u njenom trezoru", ironično kaže autor dnevnika i zaključuje:
"To nije nikakvo čudo, jer ovakvim projektima EU predstavlja sebe kao neku vrstu zemaljskog raja u kome teče med i mleko, a magarci kake dukate. Pa, pošto 18 predstavnika EU u Prištini nije dovoljno da razbiju ovu sliku, mora jadna Beate Merk iz Minhena da odleti tamo i to im objasni".
Pročitajte još:
* "Pokušavaju da od Srbije naprave koloniju Prištine"
* Grčka vlada pod pritiscima: Sve izvesnije priznavanje Kosova?