Ponedeljak 02.11.2015.
08:45
J. Arsenović - Vesti

Dopunska od Finske do Amerike

Reuters
Nastava dobila na zamahu: Lepa vest za srpsku decu u dijaspori

U Ministarstvu prosvete najavljuju da će od sledeće školske godine prvi put biti otvoreno odeljenje dopunske škole u SAD, gde su do sada deca srpskih iseljenika učila maternji jezik pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sve u svemu, kako za "Vesti" poentira pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov, posle novog konkursa za nastavnike, dopunska nastava ne da nije ugrožena već je dobila na zamahu.

- Sa sredstvima, koja će ostati na nivou prošlogodišnjih, uspeli smo da proširimo mrežu dopunskih školi, ne mnogo, ali smo ipak povećali broj. Pokazalo se da kritike koje su nam upućivane, a koje su išle do toga da je dopunska nastava pred gašenjem, nisu bile na mestu - kaže Šuvakov.

Bez obzira na to koliko se u nadležnom ministarstvu trudili da stvari predstave u najboljem redu, na terenu je slika nešto drugačija. Nastava u Frankfurtu nije počela na vreme, jer tamošnja konzulka nije imala ovlašćenje da sa pokrajinskim vlastima Hesena potpiše ugovor. Pisani dokument je neophodan, jer je u ovoj pokrajini nastava na maternjem jeziku deo integrisane nastave, što podrazumeva da su predavači službenici Ministarstva kulture pokrajine Hesen.

U SAD od sledeće godine

U SAD dopunska nastava u organizaciji srpske države biće organizovana u Patersonu (Nju Džersi). Škola tamo već postoji i finansiraju je roditelji, koji su preko Crkveno-školske opštine Sv. Jovan Krstitelj tražili od Ministarstvo da im dozvoli izdavanje javnih isprava i vođenje pedagoške evidencije na obrascima koje je propisala Republika Srbija. Ministarstvo je podržalo zahtev, ali neophodno je da ministar prosvete na osnovu konkursa angažuje nastavnika koji će tamo predavati.

- Realno je očekivati da škola u Nju Džersiju bude u sistemu dopunske nastave Republike Srbije od školske 2016/2017. godine - objašnjava Milka Andrić.
Do tada, već od ove školske godine u Petersonu će đaci raditi po posebnom programu i koristiti elektronske udžbenike Zavoda za udžbenike namenjene dijaspori.

Nakon gluvih telefona, i nereagovanja srpskog Ministarstva prosvete na zahtev generalnog konzula Aleksandre Đorđević da joj se da saglasnost, uz malu intervenciju i redakcije "Vesti", Ministarstvo je konačno 28. oktobra dalo odobrenje, a ekspeditivni Nemci su omogućili da u Frankfurtu 2. novembra sa radom počne dopunska škola.

Tri grupe u Oslu

Interesovanje naših ljudi da im deca uče srpski jezik, o otadžbini Srbiji i osnovama kulture srpskog naroda i dalje je aktuelno, a posebno je pojačano u severnoevropskim zemljama, gde nova generacija dijaspore nastoji da im potomci ne gube kontakt sa zemljom poreklom njihovih roditelja.
- Formirane su čak tri grupe učenika u Oslu, a dve u Helsinkiju. Posebno u Norveškoj vlada interesovanje da se i u drugim gradovima formiraju nove grupe, što će biti razmotreno sledeće školske godine - kaže Milka Andrić.

- Propuštena nastava biće primereno nadoknađena - o čemu će se starati i nadležni DKP, a nastavnik Vladimir Živanov je za to iskazao punu spremnost - uverava Milka Andrić, rukovodilac Grupe za razvoj nastave, udžbenika i nastavnih sredstava u Ministarstvu prosvete.

Roditelji, čija su deca pohađala dopunsku školu, manje-više su upoznata sa problemima koji su se javili nakon što je aktuelno Ministarstvo prosvete sa zakašnjenjem raspisalo konkurs za nove nastavnike. Pravilnik o organizovanju dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu obavezuje državu da angažovanim nastavnicima dostavi odluku o produženju rada najkasnije do 31. marta kalendarske godine u kojoj nastavniku prestaje rad u inostranstvu.

Dupla korist

Milovan Šuvakov smatra da je većom frekvencijom nastavnika postignut dvostruki efekat: nastava će biti obogaćena predavačima koji dolaze sa novim elanom, spremni da podignu nivo obrazovanja u dijaspori, dok će po povratku u Srbiju učitelji, koje čeka radno mesto u otadžbini, stečeno iskustvo u inostranstvu iskoristiti i preneti učenicima u otadžbini.

Država taj rok nije ispoštavala, što je izazvalo negodovanje nastavnika. Nepoznanica šta će biti sa njima po automatizmu im je otežavala život u inostranstvu, počev od toga da li treba da produžavaju vize, upisuju decu u novu školsku godinu ili da pakuju kofere za Srbiju. Kritičari su i tada spekulisali da svaka nova vlast nastoji da dovede svoje ljude za predavače u dopunskoj, ali su se nadležni u Ministarstvu pravdali time da je svim nastavnicima trebalo da bude jasno da su ugovore potpisali na dve godine i da nema nepoznanica.

- Konkurs je bio profesionalan i sa preciznim kriterijumima na osnovu kojih smo izabrali nove nastavnike. Osvežili smo nastavnički kadar, pogotovu ako se zna da je do sada bila praksa da ljudi na ovaj ili onaj način žele da ostanu u dopunskim školama godinama, a mi to ne tolerišemo. Naravno da svaka promena jeste bolna, ljudi vade vize, moraju da se sele s porodicama, ali ideja države nije bila da mi rasejavamo naše ljude, odnosno da povećavamo našu dijasporu time što će nastavnici ostati u inostranstvu do kraja radnog veka - kaže Šuvakov.

2019 © - Vesti online