Apis se vraća kući!
Vulin je istakao da se sa predstavnicima Skupštine Beograda razgovara gde bi oni mogli biti sahranjeni.
- Pukovnika Apisa, Vulovića i Malobabića dočekaćemo u njihovoj Srbiji, njihovom Beogradu, a Ministarstvo za rad je ponosno što može da bude deo istorije, rekao je Vulin na okruglom stolu “Heroji ili otpadnici - Apis i drugovi”.
- “Crna ruka” nije postojala, organizacija “Ujedinjenje ili smrt” jeste. Apis nije vodio tu oganizaciju. Postoje ljudi koji su rođeni da bi uradili najveće podvige i da im za to niko ne kaže hvala. Da ne spavaju u neobeleženim grobovima, bez imena. Nisu to zaslužili. Apis je bio jedan od njih, kazao je Vulin.
Dragutin Dimitrijević Apis, kao i druga dvojica streljanih sa njim, sahranjeni su u kripti na Zejtinliku.
Na Apisovoj kripti nema njegovog imena, već su samo navedeni broj 5027 i natpis da je tu sahranjeno N. N. lice.
Osuđen za "prevratničko delovanje"
U Prvom svetskom ratu je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske, a zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Apis je u decembru 1916. uhapšen na Solunskom frontu kao član tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt".
Optužnica ga je teretila za "prevratničko delovanje“ s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao Rada Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, koji su bili optuženi istom tužbom, i da su 29. avgusta 1916. pokušali da izvrše atentat na prestolonaslednika regenta Aleksandra, kada se automobilom vozio iz Ostrova u svoj logor.
Proces je vođen u Solunu pred vojnim sudom za oficire. Presudom od 23. avgusta 1916. Dimitrijević je osuđen na smrt, a streljan je 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem.
Na obnovljenom sudskom procesu 1953. u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis.