"Pukovnik Apis se vraća kući"
On je, učestvujući na okruglom stolu "Heroji ili otpadnici - Apis i drugovi", rekao da mu je veliko zadovoljstvo što je ta procedura pokrenuta, te da je siguran da će sve biti vrlo brzo završeno.
- Pukovnika Apisa, Vulovića i Malobabića dočekaćemo u njihovoj Srbiji, njihovom Beogradu, a Ministarstvo za rad je ponosno što može da bude deo istorije - rekao je Vulin.
Prema njegovim rečioma, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis je junak i jedna od srpskih svetih tajni, koji su skoro 100 godina bili zaboravljeni i potisnuti, ne zbog nas, nego zbog drugih.
- Crna ruka nije postojala, organizacija "Ujedinjenje ili smrt jeste", ali crna ruka nije. Apis nije vodio tu oganizaciju. Postoje ljudi koji su jednostavno rođeni da bi uradili najveće podvige i da im za to niko ne kaže hvala. Apis je bio jedan od njih. On u svom liku bio je drugačiji - ogroman, krupan, nesrazmerne građe. Nadimak, veliki sveti bik, koji se žrtvuje, Apis - rekao je Vulin.
Kako je rekao, nadimak ga je opredelio i do kraja života bio je veliki, sveti žrtveni bik.
- Čitav život bio mu je posvećen jednom idealu - Srbiji. On nije ni glavni organizator, ni izvršilac atentata, ali je bio deo toga. Nije on želeo samo vlast i moć. Ako je bio tolika vlast i moć, i da ih je želeo, ne bi završio kao pukovnik - smatra Vulin.
Dodao je da Apis nije tražio vlast zbog vlasti i da je u ono u šta je verovao, uložio čitavog sebe. Dinastija Karađorđevića koju je doveo možda mu, kako je rekao, nije uzvratila ljubav, on je više voleo njih nego oni njega.
- Bio je jedan od najuticajnijih Srba tog vremena, pripisuje mu se i dobro i loše. Nikada se nije ženio, nije bio sklon zadovoljstvima tela, nije pio, posvećen je bio isključivo Srbiji kao takvoj. Zapravo je bio sušta strast i smatrao da za Srbiju treba žrtvovati sve. Odrekao se porodice, prava na život, zarad ideala kome stremi - rekao je Vulin.
Naglasio je da pukovnik Dimitrijević nikada nije osuđen, niti mu je suđeno za učešće ili bilo kakvu vezu sa Sarajevskim atentatom. On je bio optužen za neuspeli pokušaj atentata na regenta Aleksandra, i sa njim Major Vulović i Rade Malobabić.
- Ono što mene nosi kad govorim o Apisu, Vuloviću, Malobabiću, jeste osećaj stida, gorčine koju osetim svaki put kada pogledam kako naš narod, istorija, ume da okrene glavu od onih koji su je stvarali, svojih najhrabrijih, najboljih, koji su za nju podneli najveću žrtvu - istakao je ministar rada.
On kaže da je prošao vek, a tek smo polako i stidljivo počeli da se sećamo na "ramenima kakvih džinova zapravo sedimo" i da je konačno došlo vreme da trojici slavnih, hrabrih kažemo - vreme je da se vratite kući, da vam zahvalna Srbija nađe parče srpske zemlje i parče srpskog neba, i vas trojicu vrate sa bratske i prelepe grčke zemlje i grčkog neba.
- Da ne spavaju u neobeleženim grobovima bez imena. Nisu to zaslužili, ni svojim životom, niti smrću. Mislim da je vreme da se to desi. Pukovnik Dragutin Dimitrijević, biće mi ogromna čast ako budem uspeo u svom životu da mu kažem, dobrodošao kući - zaključio je Vulin.